Biblioteka šabačka
Biblioteka šabačka raspisuje 3. književno-likovni konkurs „Sveti Sava, svetli i obasjava“. Namenjen je deci od petog do osmog razreda koja pohađaju školu na teritoriji grada Šapca. Ove godine je, kao inspiracija, odabran odlomak iz knjige „Od pašnjaka do naučenjaka“ – u čast 170 godina od rođenja Mihaila Pupina, velikog srpskog naučnika. Odabrani odlomak ukazuje na vezu i uticaj Svetog Save na jednog naučnika u „nastajanju“. Prilikom stvaranja radova, učenici mogu koristiti raznovrsne likovne tehnike (crtež, vajanje, kolaž, kaligrafija, mozaik, vitraž na papiru, linorez, duborez i dr.).
Učeničke radove bi trebalo da pošalje nastavnik likovne kulture iz osnovne škole koju učenik pohađa na adresu:
Biblioteka šabačka
(Za 3. književno-likovni konkurs „Sveti Sava, svetli i obasjava“)
Masarikova 18
15000 Šabac
Nastavnik može radove doneti i lično na Odeljenje za decu Biblioteke šabačke. Svaki rad na poleđini treba da sadrži ime i prezime učenika, ime škole, razred, ime nastavnika likovne kulture i njegov kontakt (telefon i imejl-adresa). Svi podaci moraju biti odštampani jer radovi sa podacima pisani rukom neće ući u razmatranje. Likovne radove treba dostaviti do utorka, 21. januara 2025. godine. Nagrađene radove, kao i radove koji će biti izloženi, odabraće članovi Saveta galerije Biblioteke šabačke. Biće nagrađen i nastavnik likovne kulture sa najvećim brojem odabranih učeničkih radova. Svečana izložba i dodela nagrada biće u sredu, 29. januara 2025. godine, u 12 časova u Galeriji Biblioteke šabačke.
Koordinatorka
Književno-likovnog konkursa je Aleksandra Erdevički Tomić (telefon:
064/355-94-57; imejl-adresa aleksandra.erdevicki@bibliotekasabac.org.rs)
******
Odlomak iz dela „Od pašnjaka do naučenjaka“ Mihajla Pupina
„Ukratko rečeno, ovo je priča koju sam od nje (majke) čuo: Sveti Sava bio je najmlađi sin srpskog velikog župana Nemanje. Rano još odreče se kraljevskih časti i povuče se u jedan manastir u Svetoj Gori, gde provede mnogo godina u učenju i razmišljanju. Zatim se vrati u svoju domovinu u početku trinaestog stoleća, postade prvi srpski arhiepiskop, i osnova samoupravnu srpsku crkvu. On je osnovao i narodne škole u državi svoga oca. Tu su srpski dečaci imali prilike da nauče čitati i pisati. Tako je on otvorio oči srpskom narodu, a narod, iz zahvalnosti i priznanja prema ovim velikim uslugama, prozove ga Svetim Savom Prosvetiteljem, slaveći večito njegovo ime i uspomenu na njega. Od vremena Svetog Save prošlo je sedam stotina godina. Ali nijedne godine nije bilo a da se, u svakom mestu i u svakom domu gde Srbi žive, ne bi održavale svetkovine na kojima se slavi ime njegovo…
Po, priči koju sam tek čuo od svoje majke, i po načinu na koji mi je ona to sve ispričala, moja prva jasna slika o Svetom Savi bila je u ovome: to je bio svetac koji je naročito isticao vrednost knjige i veštine pisanja. Tada sam tek razumeo zašto je moja majka toliko polagala na čitanje i pisanje. Tada sam se i zarekao da ću se tome posvetiti makar i po cenu da napustim svoje drugove i vršnjake.