Mišljenje o knjizi „Beleg od bajoneta” Dragana Filipovića
Samo zabeleženo sećanje postaje blago naroda napisano na njegovom jeziku. Veliki narodi, po istoriji, značaju i brojnosti, to blago i vrednosti sećanja čuvaju milenijumima, da dobro i zlo ne zaborave, zlo pogotovo ne ponove. Kod naroda kao što je naš, iskidane istorije i duhovnosti, beleženje sećanja ide u talasima plime i oseke. Nađe se objašnjenje i za jedno i za drugo. No, uvek se nađe i neko da precizno zabeleži, makar i sa dugom distancom, sa osnovnim motivom da se ne zaboravi i ne ponovi. Daroviti hroničari, bezspristrasno, od istinitih događaja, svojom naracijom, „nanižu đerdane sećanja“ od podviga skoro zaboravljenih heroja i heroina, kao naš Dragan Filipović u zbirci pripovedaka „Beleg od bajoneta“, trećoj knjizi iz Trilogije „Vojnikova breskva“, napisanih po istinitim događajima iz Prvog, Drugog svetskog i Našeg rata.
Dragan Filipović, autor zbirke „Beleg od bajoneta“, kao i dve prethodne, usudio se, na radost čitalaca, da dokumentarno i kreativno osvetli pojedine događaje iz ratova dvadesetog veka kroz vrline i podvige ljudi iz svog zavičaja: Šapca, Mačve, Jadra i Podrinja. Jezički obrazovan i rodoljubljem nadahnut uspeo je da iznijansira vrline žene, majke, sestre – žrtava bestijalnog okupatora u neviđenom ratnom nasilju i zločinima. Kroz sva tri rata okupator je koristio programirano nasilje, radi navodnog „pacifikovanja i emancipovanja“ okupiranih Srba. A otpor okupiranih, iako iluzoran, bio je ljudski , instinktivan i patriotski. Majke su kao vučice branile svoju decu, a nemoćni starci svoju nejač. Majke su stoički, nemo, prepuštale tek stasale sinove Otadžbini i oltaru časti i slobode, prepuštene da, u trpljenju nasilja, pate i tuguju.
Vrednosti časti i slobode bile su iznad svake žrtve koje su ih sustizale. Dirljivi su primeri majki: Soke Lolić iz Prvog i Jelene Srnić iz Drugog rata, koje su smrti svojih, po četvorice sinova, doživotno oplakivale. Autor je slikovito komparirao nasilje i trpljenje istih događaja, nenametljivo apostrofirajući i dobro i zlo stečenih u njima. Nije podlegao svojim emotivnim doživljavanjem, po čuvenju od očesnika ili po svedočenju iz dokumenata. Nije bio ni subjektivan prema svedočenju gospođe Mace Žunić i surovosti ratnih pobednika prema nevinoj deci, kojima je nepoznata ideologija potiskivala čovečnost i pravednost. Priče o Belegu i Danilovim očima vrhunac su zverstva i užasa, a autor je čitaocima podario da ih dovrše.
Priče o Košarama, nama vremenski najbliže, pisac je naglasio kroz nekoliko krokija, ubdljivih da se doživi zlo i neostupanje iz bezizlaza.
Zbirkom priča „Beleg od bajoneta“, Dragan Filipović je zaokružio TRILOGIJU ratova iz prošlog veka, ispunio zavet ocu Stanoju i majci Olgi, učesnicima Drugog rata i dodao svoje belege iz Našeg rata. Čitaocima i hroničarima ove priče su dragoceni izvori saznanja, a tek će to biti u svim budućim vrednovanjima.
Dr Predrag Tojić
