SRAMOTA KOJA SE REČIMA NE MOŽE OPISATI
Vest da je jedna od najpoznatijih zbirki pesama Desanke Maksimović je nakon godina i godina prisustva u udžbenicima, isključena iz izbora za treći i četvrti razred nikoga, normalnog, nije mogla ostaviti ravnodušnim.
U sklopu izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje „Tražim pomilovanje“.
Ovaj, slobodno se može reći, vandalski čin naišao je na negodovanja među svim slobodoumnim ljudima u Srbiji: piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima…
Na ovu odluku je reagovala i Zadužbina „Desanka Maksimović“, pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović…
Kao odgovor na ovo reagovanje članovi komisije Zavoda kažu da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj”.
I, sad, šta reći na ovakovo obrazloženje članova komisije Zavoda već samo da nešto gluplje nisu mogli napisati.
Obrazovanje ili edukacija (lat. educatus, educate, educere — izneti; ducere — voditi) jeste proces promene ličnosti u željenom pravcu usvajanjem različitih sadržaja u zavisnosti od uzrasta i potreba jedinke… Obrazovanje je proces u kome društvo prenosi akumulirano znanje, veštine i vrednosti, s generacije, na generaciju. (Vikipedija)
Međutim, ono što se već duže vreme radi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne sluti na dobro. Sve je očitije da “процес промене личности у жељеном правцу” nije ono što bi, po definiciji, trebalo da bude već je težnja i namera Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na čelu sa ministrom Mladenom Šarčevićem i njegovim “posebnim” (ma šta to značilo) savetnikom Aleksandram Pajićem da mlade ljude menjaju i prilagođavaju partijskim interesima. A svi vrlo dobro znamo šta to znači.
Svi mi, koji smo imali privilegiju da Desanku lično poznajemo, moramo da podignemo svoj glas i suprotstavimo se nakaradnoj odluci članova komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Takođe, ministar Šarčević i ceo njegov kabinet moraju bezuslovno da podnesu ostavke kako bi se sprečila erozija obrazovanja i školstva koja je sve evidentnija.
Zbog “naše” dece!
NEKA PAMET I RAZUM POBEDI! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Ivan Kovačević