Pisma čitalaca
„Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su se izgubili
I svoje srce stisli…“
(Tražim pomilovanje, D. Maksimović)
Evo, ustajem u odbranu Bojane Mlađenović – nije kriva, kriv je RTS!
Pa kako to može biti, neko će reći da je ova tvrdnja kontradiktorna ali, dozvolite mi da pojasnim. Bojanu Mlađenović najpre branim jer je žena koja se te „kobne“ večeri zatekla ispred jednog nasilnog „tipa“ punog nepoštovanja pred njom i poslu koji obavlja! Delimično je branim i zbog toga što ju je „sistem“ neprofesionalnosti u kom godinama radi „uhvatio pod svoje“ i formatirao kako je i „ispala“ – takav je „kalup“! No, da se razumemo, nije Bojana baš bez krivice jer osobe sa integritetom moraju braniti institucije i pravila profesionalnosti, zar ne novinarko Mlađenović! Vi ste još i urednica nekog segmenta informativnog programa RTS-a!
Ali, da se vratim na „jezgro“ odbrane Bojane Mlađenović, uzgred, koja se sasvim ljudski izvinila zbog upotrebe reči rulja, i neću ni da pomislim da je to učinila pod pritiskom upravo „rulje“ koja je te večeri okružila zgradu RTS-a! Hoću da verujem da je to učinila iz čistih pobuda – etičkih i profesionalnih. Pa da krenemo u probatio diabolica!
Prošlo je više od trideset godina kako su informativni program RTS-a uređivali i kreirali bestidnici srpskog novinarstva: Milorad Komrakov (iako se upokojio ovih dana, neću se povinovati izreci „o pokojniku sve najlepše“), Miodrag Popov, Dobrosav Bjeletić, Milorad Vučelić, Miloš Marković, Milijana Baletić, Mila Štula, Nino Brajović, Spomenka Jović i drugi kreatori laži i obmame. I nakon toliko godina, skoro da smo na početku – zašto, to je centralno pitanje. Je li kriva Bojana Mlađenović? Ne bih rekao jer je ona samo šrafčić mehanizma kojim upravljaju „veliki meštri“ koji ne sede u Takovskoj 10. Svi oni koji misle da je BBC (British Broadcasting Company, britanski javni servis), nezavisan zato što njegovi urednici tako hoće, varaju se. Ne bi BBC bio nezavisan da oni u 10 Downing streat to ne žele jer pouzdano znaju da je to zdravo za političke aktere, sa vlašću i bez nje. Javnost ih sputava da ne počine greške koje bi ih koštale slobode, časti, ugleda, imetka…. No, mi naše političke prestupnike ne kažnjavamo – ne očekuju nikakve posledice za bestijalnost i besčašće pa su zato osiljeni i pred zakonom i pred narodom!
Zbog toga su slobodni javni servisi bitni za istinski politički život i uzgradnju političke kulture celokupnog društva. Ali, ako je vlastodršca „obuzela“ ideologija nasilnika i totalitarca, onda prvo „porobi“ javni servis a potom i sve drugo što mu se dozvoli. I, ne da branim „informativce“ RTS-a naprotiv, imam ozbiljne primedbe i već sam pisao o tome, no pre bih svoje kritičke strelice pustio ka nasilnoj političkoj vlasti. Možemo ovome prigovoriti i reći da bi novinari RTS-a mogli pokazati sopstveni integritet kao što to rade novinari malobrojnih nezavisnih medija u Srbiji. No, nismo svi isti: neko je hrabar, neko hrabriji!
Zato je višedecenijski praktikovana matrica „političkog“ uređivanja u RTS-u dovela do stvaranja „erteesovskog informativnog novinarstva“: bez stvarnih kritičkih emisija, prećutkivanja činjenica koje bi drugačije oblikovale javno mnjenje, podilaženja nosiocima političke vlasti, itd. Tako smo i došli do toga da se Bojana Mlađenović danas izjednačava sa Spomenkom Jović, Milom Štulom, Miljanom Baletić… koje su oličenje miloševićevske propagande devedesetih? A Bojana nikako nije ono što su bile navedene novinarke! Uostalom, Bojana je te večeri bila „vidovita“ ili što bi se reklo, „anticipirala“ je događaje u neposrednoj budućnosti: „predvidela“ je postojanje stvarne rulje koju je organizovao njen „dnevnički“ sagovornik – nasilnik kako bi 15. marta izazvala nasilje. To se upravo i desilo ispred Pionirskog parka: „dirigovana“ rulja je bila nasilna iz više pravaca i prema građanima i prema policiji. „Ćacilend rulji“ kojoj je plaćeno da obitava u Parku, u „opisu studentskih obaveza“ za taj dan bilo je da baca kamenice na građane i policiju i da ako zatreba, „popije“ i batine radi „kvalitetnih“ snimaka za propagandne bestidnike u studijima Pinka, Hepija, Informera…
No Bojana, da li primećujete da vas ovih dana studenti indirektno pozivaju na zbor u RTS-u, i bilo bi dobro da ih poslušate. Vi, dame iz RTS pozovite direktora „Žutog Bujketa“ i ostale „muškarčine“ iz Upravnog odbora koji se kriju iza Vas i na zboru postavite neka pitanja recimo, zašto je od pet članova Upravnog odbora RTS četiri muškarca i samo jedna žena ili, zašto žena ne bila generalni direktor RTS-a. Ja verujem da je to zbog toga što ste vi dame otpornije na uticaj, pritisak i besprizornost političkih nasilnika, a čini mi se da vas se i plaše. Ne treba vam govoriti šta je i koliki je ženski potencijal ovog društva!
Zna On da je Žena izvorište humanosti, inspiracije, požrtvovanja, plemenitosti, da je čuvarka i stub čovečanstva, sve ono čemu su je priroda i društvo odredili da bude: majka, sestra, supruga, drugarica, prijateljica, plemenita, požrtvovana i hrabra doktorka…. Sve je to Žena: moć i snaga kojih se plaši i upravo zato je te večeri bio „muški“ nadobudan prema Vama jer, šta vidi sopstvenim očim zadnjih meseci – neizmerivu žensku hrabrost i nepokolebljivost. Njemu su imena Borka, Latinka, Staša, Nataša, Sonja, Nadežda, Gordana, Dubravka, Žaklina… (a uskoro možda i Bojana), strašna jer su ih nosile i danas nose Žene izuzetne duhovne snage i uzvišenosti.
A, Vi novinarko Bojana, nemojte više gajiti „zgužvane misli“ i biti od onih što su „svoje srce stisli“, već prvom prilikom kada Vam u studio bane „predsednik – huligan“, „prorešetajte“ ga pitanjima čije odgovore ovo društvo dugo čeka, onako kako bi to učinila recimo, Kristin Amanpur – sigurno ćete se nakon toga osećati uzvišeno. A onda ni autor ovog teksta neće biti usamljen u traženju „pomilovanja“ za Vas: bićemo brojniji – biće nas čitava „rulja“!
Šapcu, 24.03.2025.
Autor: Dr Zoran Todorović, profesor
