Zajedno za Srbiju i Otvorena građanska platforma AKCIJA smatraju da su izjave najviših državnih zvaničnika, pre svega ministarke energetike Zorane Mihajlović i predsednice vlade Ane Brnabić, još jednom potvrdile da Srbija nema energetsku strategiju i da Vlada Srbije nema nikakav plan kako da se izbori sa novonastalom situacijom u vezi sa mogućom obustavom isporuke ruskog gasa.
Posledice politike „sedenja na dve stolice“ prete da nam se, kao nikada do sada, obiju o glavu zbog neodgovornog i kratkovidog politikantskog pristupa najodgovornijih državnih funkcionera. I zemlje EU i druge zemlje Evrope koje takođe gas uvoze iz Rusije jednako su pogođene novonastalom situacijom, ali se ove zemlje ujedinjuju na ovom pitanju, zauzimaju jedinstveni stav i strategiju i u međusobnoj sinergiji, partnerskom delovanju i kroz iznalaženje alternativa dosadašnjim izvorima snabdevanja gasom mogu da očekuju prevazilaženje ovog problema. Za nas tu očigledno nema mesta, upravo zbog ostalih političkih odluka koje (ne)donosimo i nedostatka hrabrosti i vizije za razumevanje postojećeg trenutka.
Strateški prioritet Srbije je što brži ulazak u EU. Put ka ostvarenju ovog cilja vodi preko sveobuhvatnog dogovora Srbije sa Zapadom, koji pored svega ostalog podrazumeva i da u ovom teškom trenutku delimo sudbinu evropskih naroda i da zajedno tražimo alternative u snabdevanju gasom. Da se Srbija zaista nalazi na tom putu, bila bi i deo zajedničkog priocesa rešavanja izazova sa kojima se svi suočavamo i ne bi sada ministarka Mihajlović nedvosmisleno potvrđivala da Srbija u ovom kriznom trenutku nema nikakvu strategiju niti održivu alternativu. Nažalost, umesto toga, mi nastavljamo da tumaramo između dva sveta – sa jedne strane nadajući se da nam Rusija neće, kao Bugarskoj i Poljskoj, „zavrnuti gas“, a opet, sa druge strane, gledajući kako će Evropa ceniti naše neusklađivanje sa jedinstvenom politikom Evropske unije.
Neprihvatljivo je da država čije se stanovništvo i privreda u najvećoj meri oslanjaju na gas i koja preko 90% neophodnih količina gasa uvozi (skoro sve iz Rusije), nema alternativna rešenja kada je u pitanju snabdevanje ovim energentom, naročito u kriznim situacijama poput ove. To nije ni strogo energetsko, niti ekonomsko pitanje. To je pitanje loše i pogrešne politike koje se najbolje vidi na ovom primeru. Sećamo se i „gasne krize“ od pre par godina, mnogo blaže od ove današnje, a opet sa ozbiljnim posledicama po privredu. Sećamo se i pogrešne odluke da ne prihvatimo učešće u korišćenju kapaciteta terminala LNG-a u luci Aleksandropolis u Grčkoj, koji sada postaje jedno od glavnih čvorišta za Zapadni Balkan. Godine pogrešne politike sada dolaze na naplatu.
Najveću štetu će, kao i obično, platiti građani Srbije, koje niko ništa nije ni pitao. Možda ne sada, ali naredne zime kada se ovo pitanje ponovo bude aktuelizovano. Ministarka energetike kao alternativu, a u nedostatku svih ideja ponovo pominje mazut, kao da nije dovoljno što je sve češće Beograd najzagađeniji grad u Evropi, a Valjevo, Smederevo, Bor, Pančevo i mnogi drugi gradovi bukvalno ne mogu da dišu, opet u nedostatku volje da se reše elementarni problemi njihovih stanovnika. Da ne govorimo o praktičnoj nemogućnosti da se potrebne količine mazuta obezbede, transportuju ili proizvedu u Srbiji, kao alternativa gasu. Ta opcija je faktički – neizvodljiva, a pominje se samo da bi se stvorila lažna slika da postoje brojna alternativna rešenja.
Zajedno za Srbiju
OGP AKCIJA
Beograd, 28. april 2022. godine