Tlačenje zdravog razuma

Podeljena srpska javnost i građani

Gostovanje Milice Đurđević Stamenkovski u „Utisku nedelje“ pokazalo je koliko nedostaju debate, ali i koliko je podeljeno srpsko novinarstvo a time i javnost. To je jedan od retkih primera da neko „sa one druge strane“, u političkom smislu, gostuje u profesionalnim medijima. Pokazalo se koliko treba da se dobije medijska slika po novinarskim uzusima.

Predstavnici režima se brane da ne žele da učestvuju u tim debatama, najviše zbog toga što to odbija i predsednik države Aleksandar Vučić, navodno što mu vređaju porodicu. Ali, zato, s druge strane, itekako se koristi propagandna mašinerija najzastupljenijih medija, čak i javnih servisa, kao i tabloidne štampe. Nikako u ovim megafonima države ne mogu se čuti i videti realni društveni problemi, niti poštovanje novinarske profesije i istinitosti.

Tako je nedavno, za promenu, ne malo predsednik Vučić bio vidno iznanađen pitanjima na RTS  o neregularnostima na izborima, što je za njega drugorazredna tema, a krađu izbora videlo je barem milion srpskih građana, uz ono najneprijatnije po njega, dokaze koji su prezentovani u Rezoluciji Evropskog parlamenta.

Takođe, bila je i nešto duža pauza za odgovor zašto 17 milijardi evra za EKSPO, kad i veće i značajnije manifestacije koštaju nekoliko puta manje.

Upravo je predsednik države Vučić najveći generator podela ne samo u medijima već i u društvu, iako je po Ustavu dužan da odražava državno jedinstvo. I ne samo da favorizuje svoju stranku već oponente i građane drugačijeg mišljenja vređa i tretira kao neprijatelje. To je neprihvatljivo za demokratsku državu, koja navodno implementnira evropske vrednosti, a ove podele dovode i do nepremostive omraze u društvu.

S druge strane srpska javnost dvostruko je uskraćena za validne informacije, jer pored čiste propagande na prorežimskim medijima, profesionalni mediji ne dobijaju odgovore na brojna “škakljiva“ pitanja. A nosioci javnih funkcija dužni su, po evropskim standardima, da odgovaraju na pitanja građana i medija u interesu demokratije i javnosti.

Bilo bi interesantno da se ministar Gašić ili Martinović pojave na N1 ili Nova S, i odgovaraju na patanje o prekrajanju biračkih spiskova ili kupovini glasova. Mnogo toga interesuje i Beograđane za metro, Trg republike, Beograd na vodi…

Ali, naravno, tih zvaničnih odgovora nema, jer se čak i zakoni, kao najviši javni postulati, usvajaju pod oznakom „specijalis“, sakriveni pod velom tajne.

D.Eraković

Exit mobile version