Postizborna groznica 23
Piše: Dragan Karalazić
Zamislite brod, veliki i moćan, imena poznatog svima – Titanik, koji je odavno udario u santu leda, gde voda već prodire u potpalublje a na palubama je opšta bežanija i gde na komandnom mostu traju izbori za kapetana pomenute lađe!? A sad zamislite nekada veliku i moćnu stranku, pod imenom DS, u plavo-žutim bojama, čiji je predsednik istovremeno i predsednik države, koja ima premijera i većinu ministara u vladi i još mnogo svojih ljudi na važnim funkcijama a koja je pre nekoliko godina brebnula guzicom o ledinu, izgubila vlast a na izborima koji su od tada usledili jedva prelazi cenzus, koja se prostom deobom podelila na nekoliko isto tako malih i smešnih strančica a koja je ovih dana održala izbore za predsednika pomenute partije!? „Pomalo je tužno…“. I stvarno, ko bi se normalan prihvatio da bude kapetan broda koji nezaustavljivo tone? Jesu izbori u DS-u bili demokratski, prvi i zasad jedini u novijoj istoriji višestranačja u Srbiji gde su članovi neposredno birali predsednika i potpredsednike stranke, u istoriji političke sociologije ostaće zabeležen ovakav presedan ali ima li to bilo kakvog značaja za nas, građane Srbije, sada i ovde? Pitanje je naravno retoričko jer je svima koji se bar malo razumeju u politička dešavanja u našoj zemlji jasno da je to tek kap u moru i da neće promeniti ništa bitno ni u političkom niti u bilo kakvom drugom smislu. Ono što se mora priznati i pohvaliti jesu oni ljudi koji su ostali članovi DS-a do danas i koji su imali volje da glasaju na unutarstranačkim izborima iako, verovatno, i sami svesni uzaludnosti takvog čina. Kasno su se demokrate setile da je vreme za velike promene u samoj stranci, i programski i organizaciono i ideološki i na svaki način stranka mora da krene iz početka. Da se vrati na levicu, napusti neoliberalni koncept koji je ruinirao društvo i da hrabro traži nove puteve u svetu i vremenu prepunom izazova. Ali, danas je DS u finansijskoj buli (dugovi će se kao repovi vući još 10-ak godina), članova je malo a biće ih sve manje jer već postoji partija koja zadovoljava apetite većine, politički protivnici su preuzeli njenu politiku i isprazni vokabular, pozicionirali se kod belosvetskih moćnhika bolje nego što je DS ikada učinila i od nekada, ne tako mnogočlane ali poštovane, političke organizacije ostalo je samo ime. U idealnim uslovima a u Srbiji smo i bićemo daleko od toga još iha-haj godina, DS može da osvoji 10% glasova na izborima, plus minus 1%. I to je to. Nikada nije bilo da u Srbiji većinsku podršku ima ona opcija koja nije nacionalistička, rusofilska, u suštini nedemokratska. I koja nema harizmatskog lidera, po mogućstvu neopevanog lažova i prodavca magle. I kada su bili najjači demokrate nisu imale većinsku podršku u biračkom telu Srbije a potonjim svojim delovanjem, spornim privatizacijama, korupcijom i šurovanjem sa socijalistima, pucali su sami sebi u nogu i ostali bez vlasti. A sada kada je Srbija dostigla svoj ideal : JEDAN VOĐA-JEDNA PARTIJA-JEDAN NAROD, uzaludno je pokušavati sa reformom u stranci koja nije uspela da sprovede suštinske reforme u društvu u situaciji kada je vršila vlast i bila u mogućnosti to da učini. U ovim okolnostima, unutrašnjim i spoljnim, možda je jedina opcija za budućnost da se prilepe uz SNS, da budu Marica umesto Ivice i da tako životare od izbora do izbora. Od slavne prošlosti se ne živi. Revolucija je, kao i bezbroj puta do sada, pojela svoju decu, oni koji su stvorili Demokratsku stranku i koji su je vodili do pobede, prvo na lokalnim izborima 1996.godine i bukvalno se tukli sa Slobinom žandarmerijom i kriminalcima u protestima protiv izborne krađe a onda i na državnom nivou 2000.godine opet uz suzavac, batine i glavom u torbi, skrajnuti su a došli su likovi i ekipe iz drugog i trećeg plana i upropastili stvar. Sada je DS, kao na samom početku, mala grupa ljudi, uglavnom iz „kruga dvojke“, sa podrškom nekolicine kulturnih i javnih radnika, sa slabim ili nikakvim odborima u unutrašnjosti i sa 6% podrške građana. Doduše, građana u zemlji Srbiji i nema mnogo više. Dakle, u toku je „selo gori a baba se češlja“. Brod tone a bira se kapetan (pacovi su odavno pobegli). I na kraju, ako je to nekome uopšte važno, za najnovijeg predsednika DS izabran je Dragan Šutanovac. Bez komentara.
