Svakih trideset pet dana tvoja koža se obnovi. Tvoja jetra na nekih mesec dana. Tvoje telo pravi nove ćelije od hrane koju jedeš. Bukvalno postaješ ono čime se hraniš. Možeš da biraš od čega si napravljen. Koji je tvoj izbor? Da li ćeš da jedeš genetički modifikovanu hranu koja sadrži pesticide, teške metale, aditive i lekove ili proizvode sa povećanim sadržajem vitamina, minerala, omega-3-masnih kiselina i antioksidanasa? Naš izbor je ovo drugo. Zalažemo se za proizvodnju zdrave hrane sa ciljem da se kompletna poljoprivredna proizvodnja preorjentiše na organsku. Poljoprivredni proizvođači mogu sa i malih parcela ostvariti značajne prihode zbog cene koju ovi proizvodi imaju, a udruživanjem u zadruge i uz pomoć države mogu nastupati i na tržištu Evropske unije u kojoj svakog dana 50 miliona stanovnika kupuje organske proizvode. Budućnost poljoprivrede i agroekonomije u Srbiji leži u organskoj proizvodnji kvalitetne, zdrave i bezbedne hrane.
O organskoj proizvodnji kao načinu poljoprivredne proizvodnje pre nekoliko decenija nismo ni pričali. Bilo je besmisleno o tome pričati jer druge hrane nije ni bilo. Hrana se proizvodila na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u zdravom okruženju i bez upotrebe hemijskih sredstava što upravo i jeste definicija organske proizvodnje. Danas imamo neverovatan broj različitih prehrambenih proizvoda dobijen upotrebom ogromnih količina najrazličitijih hemijskih supstanci koje uglavnom zagađuju životnu sredinu i oštećuju naše zdravlje. Mi smo danas u dilemi da li je hrana proizvedena tako da nas ubija ili da nas nahrani. Moramo se otrgnuti od onoga što nam se priprema u hemijskim laboratorijama i vratiti se onome što za nas stvara priroda. Želimo da snažno nametnemo zelenu ideju da razvoj organske poljoprivredne proizvodnje bude strateški cilj. Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja sa upotrebom ogromnih količina različitih hemijskih sredstava i veštačkih mineralnih đubriva donosi na naše trpeze zagađenu hranu i istovremeno zagađuje i zemljište, vodu i vazduh i donosi povećanje materijalnih troškova potrebnih da bi smo očuvali naše zdravlje i čistu životnu sredinu. Stoga je jasno da posledične koristi od zaštite zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine koje donosi organska proizvodnja potpuno anuliraju nešto veću cenu organskih proizvoda i šalju nedvosmislenu poruku da na svim nivoima društva treba podsticati razvoj organske proizvodnje. Srbija još uvek, u odnosu na najrazvijenije države, nezagađena zemlja i lako može da izvrši preorjentaciju poljoprivredne proizvodnje.
Šta je Evropska zelena partija na tom planu uradila u Šapcu? Na inicijativu Zelenih Šapca u gradskoj Skupštini je 2013. godine usvojena Deklaracija kojom je grad Šabac, sa još 130 opština i gradova u Srbiji, proglašen teritorijom na kojoj je zabranjeno gajiti genetički modifikovane useve. Od 2015. godine redovno u mesecu septembru organizujemo Sajam organske hrane na kojem svoje proizvode izlažu proizvođači iz cele Srbije. Ovi sajmovi su podstakli organske proizvođače sa lokalnog područja da najave započinjanje procesa sertifikacije svoje proizvodnje i konvencionalne poljoprivrednike da razmišljaju o angažovanju svojih potencijala i u ovoj oblasti. Anketiranjem građana utvrdili smo da bi 88% njih kupovalo organske proizvode kada bi to bilo moguće u Šapcu. Ovo nam je bio jasan putokaz da predložimo Deklaraciju o organskoj proizvodnji koja je u gradskoj Skupštini jednoglasno usvojena. Time su stvoreni uslovi da 2017. godine u Šapcu u okviru gradske Tržnice sa radom počne Organska pijaca na kojoj sertifikovani organski proizvođači na jasno izdvojenim tezgama izlažu svoje proizvode bez plaćanja godišnjeg zakupa i dnevne pijačarine, što je jedna vrsta subvencije za njih. Osmislili smo i program podrške za sertifikaciju organske proizvodnje i nabavku semenskog materijala i preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji. Ova mera je iznedrila prvog sertifikovanog proizvođača organske hrane u Šapcu. To je Željko Dimitrić sa svojim zasadom aronije u Maloj Vranjskoj. U narednim godinama tek treba da se pokaže pun efekat ove mere jer će lokalne proizvođače već čekati formirano tržište i mi ćemo je snažno sprovoditi jer je to put koji spaja zdravlje pojedinca i zajednice sa zdravljem ekosistema. Štiteći ekosistem mi štitimo naše živote i opstanak.
Zbog zdravlja naših sugrađana naši dalji napori će biti usmereni ka uspostavljanju provere sadržaja hemijskih supstanci u svim konvencionalno uzgojenim poljoprivrednim proizvodima koji ulaze u prostor zelenih pijaca u Šapcu kako bi smo podstakli korišćenje preporučenih količina zaštitnih hemijskih sredstava i poštovanje perioda karence. Cilj nam je da lokalni proizvođači dođu do izražaja u odnosu na preprodavce pa će na gradskim pijacama biti izdvojene tezge koje će koristiti autentični proizvođači iz pojedinih sela ili pojedinih opštinskih regija pod subvencionisanim uslovima zakupa. Naš glavni cilj je zdrava hrana na našim trpezama, zdravi ljudi i zdravo potomstvo.
Stvorićemo uslove za značajno povećanje površina pod organskom proizvodnjom u odnosu na sadašnjih 0,5% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Zemljište u vlasništvu lokalne samouprave koje je pogodno za organsku proizvodnju prepustićemo, kao vid podsticaja, zainteresovanim proizvođačima. Polovina naših sugrađana, tačnije 52%, je u anketi istaklo da bi se bavilo organskom proizvodnjom voća i povrća. Podsticaje ćemo dati i za kupovinu zemljišta na kojem će se uspostaviti organska proizvodnja, izgradnju infrastrukture za organsko stočarstvo i stvaranje udruženja organskih proizvođača radi lakšeg nastupa na stranim tržištima. Opšti interes za davanje svih vrsta podsticaja je jasno vidljiv u proizvodnji zdrave hrane, zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi, revitalizaciji i razvoju sela, povećanju prihoda od poljoprivrede i stvaranju brane za gajenje genetički modifikovanih useva (98% anketiranih je protiv upotrebe GMO).
Želimo da pokažemo da su moguća potpuno sertifikovana organska domaćinstva sa korisnim površinama i od preko 20 hektara, gajenjem više od 30 vrsta povrća i žitarica i plasiranjem proizvoda na tržište i u vidu prerađevina kao što su pasterizovana cvekla, sok od cvekle, sušena začinska paprika, kiseli kupus u glavicama ili ribanac, pšenično, ječmeno, ovseno, raženo i kukuruzno brašno, ljušteni ovas, proso i suncokret. Jedno ovakvo domaćinstvo na hektaru proizvedene začinske paprike uspeva da zaradi 8000 evra godišnje. Na taj način bi smo oživeli opustela sela i uz početna ulaganja od 5000 evra po hektaru koji se, ukoliko se gaje jednogodišnje kulture poput paprike, paradajza, jagode ili kupusa, vraćaju već prve godine proizvodnje, omogućili da organski proizvodi dostignu znatno veći udeo od sadašnjeg jednog procenta u ukupnoj proizvodnji hrane u Srbiji. Sva ova iskustva će stići u Šabac kroz edukativne radionice i stručne seminare koji će pratiti buduće sajmove organske hrane.
Organska poljoprivredna proizvodnja je jedan od bitnih faktora na širem frontu borbe za očuvanje zdravlja našeg stanovništva, za naš opstanak na ovim prostorima i očuvanje prehrambene nezavisnosti. Potrebno je da očuvamo naša stara semena, način na koji se proizvodi hrana i sprečimo zavisnost od genetički modifikovanih organizama koji predstavljaju patentirano seme za koje uvek mora da se plati. Šta bi bilo onda kada bi potpuno prešli na korišćenje genetički modifikovanog semena, a onda taj proizvođač kaže da za nas nema semena ili ono bude preskupo za nas? Tada mi ostajemo bez hrane i zato je potrebno da se vratimo i starom načinu proizvodnje bez upotrebe hemijskih sredstava i tako zaštitimo naše zdravlje i uvek imamo mogućnost da, u slučaju problema sa snabdevanjem hranom, možemo samostalno da proizvedemo dovoljne količine.
Evropska zelena partija ne želi da odgovornost za proizvodnju zdrave hrane prebaci na individualnog proizvođača. Naš cilj je da napravimo zadovoljnog i bogatog seljaka koji će nam onda sa ponosom isporučivati zdrave poljoprivredne proizvode. To se ne može postići sa trenutnom praksom niskih otkupnih cena mleka i mesa, nepovoljnih cenovnih pariteta između poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala, niskih subvencija po hektaru i grlu stoke i visokih cena goriva i hemijskih preparata. Mi zato nudimo projekte korišćenja podzemne tople vode za grejanje staklenika u kojima se prinosi uvećavaju 12 puta u odnosu na običnu njivu, navodnjavanje ratarskih kultura sistemom kap po kap koji udvostručuje prinose i zaradu, stimulativne mere za razvoj organske proizvodnje, finansijske olakšice za nabavku neophodne mehanizacije, subvencije za uvećanje stočnog fonda koji treba da poveća produkciju stajnjaka i smanji upotrebu veštačkih đubriva što ide u korist i proizvodnje zdrave hrane i zaštite čiste pijaće vode, veće subvencije i povlašćenu cenu goriva. Za zdrav život, zdravu poljoprivredu i zdravu ekonomiju.
DR DEJAN PAVLOVIĆ – EVROPSKA ZELENA PARTIJA