LIČNI STAV
Po pravilu, država se ne oglašava danima pred završni ispit u osnovnim školama, (koji je preduslov za upis srednje škole). Kada je u pitanju obrazovanje u Srbiji, vlast reaguje posledično. Mediji se skoncentrišu na završni maturski, tek kada dođe dan polaganja. Mada se radi o budućnosti, izboru i profesionalnom usmerenju desetine hiljada mladih ljudi „NAŠA DECA“ nisu tema. Za Ministarstvo prosvete tema je ovih dana, odlazak učenika na EXPO. Mada, Ministarstvo prosvete raspolaže budžetom od 425,4 milijarde dinara, od toga čak 450 – 600 miliona dinara ide na završni ispit (negde između 4 i 5 miliona evra), ovo ulaganje je apsolutno netransparentno U normalnim, civilizovanim zemljama o završnom ispitu u osnovnim školama se mesecima priča, obaveštava, analizira, organizuje i daje podrška mladim i često dezorijentisanim generacijama. Mesecima pre ispita, cela zemlja je skoncentrisana na generaciju mladih ljudi koju čeka ozbiljan i prvi ispit zrelosti. U Srbiji, se po pravilu mediji ne oglašavaju ili to čine vrlo sporadično tek kada maturski počne. Narativ je optužujući sa poznatom pesmom na usnama „Ko je kriv?“ Već prvog dana posle polaganja srpskog jezika mogao se u vazduhu opipati užas „dušebrižnika“, jer deca ne znaju šta je „snebivanje“, niti ko je napisao „Gorski Vijenac“.
Mediji i vlast traže senzaciju. Oglašavaju se onog trenutka kada ispit počne, da bi ukazali na neznanje učenika, nerad nastavnika, neozbiljnost roditelja, nekvalitet testova (ko ih zaboga pravi?). Vlast reaguje posledično, a ne uzročno. Već 13. godinu Ministarstvo prosvete se sreće sa istim problemima vezanim za završni maturski i ne rešava ih, već ih konstatuje. Ove školske godine, tzv. Ministarstvo prosvete se više bavilo Zakonom o zabrani korišćenja mobilnog telefona (sa kojim se nije desilo ama baš ništa) i skraćenjem časova na 30 min (Predsedniku, a onda i Ministru prosvete „palo na pamet“), nego funkcionalnošću učeničkih znanja. Nije najveći problem SNEBIVANjE Gorskog vijenca i cena smanjene (čokolade), problem je u funkcionalnosti znanja učenika i kako se država bavi ovim problemom. Problemi su mnogo dublji od pukog poznavanja nekoliko činjenica. Jedan od ključnih je da do javnosti ne stigne precizna analiza i tumačenje rezultata i probnog i završnog ispita tekuće godine. Nepoznata je strategija Ministarstva prosvete usmerena ka poboljšanju znanja učenika. U velikom broju škola zbirke predviđene za prijemni nisu ni ponuđene učenicima i roditeljima. One bi morale da budu besplatne, jer predstavljaju potreban materijal za pripremu propisanog završnog ispita u osnovnim školama. Sada su se nadležni dosetili da ih kupi, ili uzme ko hoće i ne mora preko škole, umesto da učenicima budu dostavljene besplatno. Cena kompleta nije mala, iznosi 2310 dinara i plaća je roditelj, a ne država. Svedok sam situacije da u nekim školama učenici uopšte ne znaju za zbirke koje su propisane za pripremu završnog ispita. Ova činjenica ne čudi, jer Ministarstvo prosvete, već godinama izbegava i obezbeđivanje besplatnih udžbenika deci Srbije, žmureći na to da je školovanje po zakonu BESPLATNO. Procenat učenika koji je izabrao predmete za maturski je neuravnotežen i raspodela posla po nastavnicima nije ista. Zašto tek nekoliko procenata učenika bira fiziku i hemiju? Nastavnici ovih predmeta su deficitarni. Kako taj problem rešava Ministarstvo već godinama? Na kraju čemu organizacija probnog završnog? Gde čami izveštaj i izveštaji o obavljenim završnim ispitima, kako ove godine, tako i prethodnih? Sva ova pitanja izblede tokom letnjeg raspusta, ali odgovornost nadležnih institucija, Ministarstva prosvete, ZUOV-a i ZVKOV-a, ne bledi. Dok se mala matura polako privodi kraju, ostaje samo da se pitamo čemu služi Ministarstvo prosvete koje stoji, postoji i ne radi ništa za obrazovanje dece budućnosti.
Narodni poslanik dr Tatjana Marković – Topalović, predsednica Resornog odbora za obrazovanje Srbija Centra.