Jedan dan u bolničkim redovima
Zdravstni sistem u Srbiji ako već nije pukao onda je pred pucanjem. Čeka se, na primer, i po nekoliko godina na pregled kod lekara specijalista kao i na određene intervencije, sve više medicinskih radnika odlazi u inostranstvo, a s druge strane mladi lekari teško dolaze do posla… Pacijentima teško padaju duga čekanja do lekara, i tako u krug, ne nazire se boljtak u ovoj osetljivoj društvenoj delatnosti.
Elem, u Šabačakoj bolnici već od biohemijske laboratorije počinju dugi redovi gde je dnevno i po nekoliko stotina pacijenata. Čeka se po sat-dva na predaju uputa i vađenje krvi, a mahom su to stariji građani. Ovo usko grlo, od kojeg zavise ostale medicinske službe, radi od sedam do devet časova, a možda nije naodmet da se prijem pacijenata pomeri samo sat duže da bi se smanjile nesnosne gužve.
Kad je mnogo toga digitalizovano više reda i organizacije posla doprinelo bi i manjim nerviranjima ljudi koji su očigledno bolesni. Ali to traži malo više zalaganja i organizovanosti bolničkog menadžmenta. I već kad se dođe do specijalista, ni tada ne ide glatko.
Pa tako, na primer, u prošli četvrtak, na pregled kod urologa u popodnevnoj smeni, vladala je prava opsada. Pacijent je imao zakazan pregled u 17.40 časova, a onda oko 18 časova prozvano je desetak nekih drugih pacijenata. I to tako, trajalo je do 20.40 časova, a lekar radi do 21 čas.
I dalje su pacijenti strpljivo čekali, pun hol, ali nije bilo nikavog obaveštenja. I nije samo u toj službi tako. A ne mora, uz više saradnje i dobre volje, pogotovo lepe reči, moglo bi se to i nekako prevazići. Ali nije! A tako je gotovo svaki dan.
Istina da postoji i privatna lekarska praksa, ali je to za većinu građana teško dostupno. Ovde je sve mnogo lakše i nema gužve, ali problemi u ovoj oblasti ostaju. Nažalost, malo šta se čini da se pronađu rešenja i nađe nekakav prihvatljiv sistem.
D.E.