U poslednje vreme, na društvenim mrežama u Srbiji sve je uočiviji trend gde ljudi umesto sopstvene profilne slike dele fotografije lidera političkih partija, njihovih simbola ili slogana. Na prvi pogled, ovo može delovati kao neškodiva manifestacija političke pripadnosti, ali, pošto mi volimo da se pitamo, dublja analiza otkriva niz negativnih efekata koji ugrožavaju individualnost, kritičko mišljenje i zdravu društvenu dinamiku. Iz perspektive filosofije, psihologije, teologije, sociologije, politikologije i propagande, odnosno sfera koje nas ovde interesuju, ovaj fenomen nosi ozbiljne opasnosti koje zaslužuju pažnju. Ovo posebno zabrinjava onda kada i visokoobrazovani ljudi, poput profesora, nastavnika i direktora ustanova, podlegnu ovom trendu, jer ovi pojedinci imaju uticajan položaj i služe kao uzori za širu zajednicu.
Filosofska opasnost: Gubitak autonomije
Iz filosofske perspektive, ovaj trend predstavlja alarmantan pomak ka degradaciji individualne slobode. Kada pojedinac, pa čak i visokoobrazovani profesionalac, zamenjuje sopstvene misli, ideje ili kreativnost slikama i sloganima lidera, on se dobrovoljno odriče svoje autonomije, postajući deo „čopora“, kako bi to Niče možda rekao. Ovakvo ponašanje ukazuje na strah od samostalnog razmišljenja i potragu za spoljašnjim autoritetom koji diktira šta je „ispravno“. Rezultat je društvo u kome se individualnost guši pod teretom kolektivne ideologije, a kritički duh bledi, čak i među onima koji bi trebalo da ga neguju.
Psihološki rizik: Zavisnost od grupe i manipulacija
Psihološki gledano, deljenje političkih slika i slogana često potiče iz duboke potrebe za pripadnošću i potvrdom. Međutim, ova potreba može lako prerasti u zavisnost od grupe, gde i obrazovani profesionalci gube sposobnost da samostalno procenjuju neku situaciju. Fenomen „grupnog mišljenja“ postaje dominantan, a strah od izolacije ili kritike sprečava ljude da izraze svoje istinske stavove. Ovo stvara klimu u kojoj manipulacije cvetaju, jer ljudi postaju podložniji emocionalnim apelima i propagandnim porukama, umesto racionalnoj analizi.
Teološki problem: Idolopoklonstvo i duhovna praznina
Iz teološke perspektive, ovaj trend može biti viđen kao oblik modernog idolopoklonstva. Lideri partija i njihovi slogani postaju neka vrsta svetovnih božanstava, zamenjujući tradicionalne verske ili moralne vrednosti. Ovo ne samo da dovodi do duhovne praznine, već i do moralne relativizacije, gde se ciljevi partije ili lidera stavljaju iznad univerzalnih principa pravde i istine. Kada visokoobrazovani ljudi učestvuju u ovom, oni ne samo da gube svoju duhovnu orijentaciju, već i narušavaju poverenje koje im je povereno kao moralnim autoritetima.
Sociološka šteta: Polarizacija i društveni raskol
Sociološki, ovaj trend doprinosi dubokoj polarizaciji društva. Kada ljudi svoj identitet vezuju isključivo za političke simbole, stvara se „mi protiv njih“ mentalitet, gde dijalog postaje nemoguć, a tolerancija nestaje. Kada profesori ili direktori ustanova učestvuju u ovom, oni ne samo da podstiču raskol među svojim kolegama i učenicima, već i slabe poverenje u institucije koje predstavljaju. Društvene mreže, umesto da budu prostor za razmenu ideja, postaju arena za sukobe i propagandu, što dalje degradira socijalnu koheziju.
Politikološki izazov: Kult ličnosti i slabljenje demokratije
Iz politikološke perspektive, ovaj trend ukazuje na opasnost od jačanja kulta ličnosti i slabljenja demokratskih institucija. Kada se fokus stavlja na lidere umesto na programe, ideologije ili institucije, demokratija gubi svoju suštinu. Ovo postaje posebno problematično kada visokoobrazovani profesionalci, koji bi trebalo da budu čuvari demokratskih vrednosti, postaju deo ovog procesa. Ovakav fenomen otvara put autoritarnim tendencijama, gde se politička moć koncentriše u rukama pojedinaca, a ne u rukama naroda, a institucije gube svoju nezavisnost.
Propaganda: Alat za manipulaciju i dezinformacije
Najveću zabrinutost izaziva uloga propagande u ovom trendu. Deljenje slika i slogana često nije spontana akcija, već deo dobro osmišljenih kampanja čiji cilj je manipulacija javnim mnjenjem. Kada visokoobrazovani ljudi učestvuju u ovom, oni postaju alat za širenje ovih poruka, čime se njihov uticaj zloupotrebljava. Propaganda koristi emocionalne okidače, pojednostavljene poruke i ponovljene narative da bi stvorila iluziju široke podrške ili neprijateljstva prema određenim grupama. Ovo ne samo da dezinformiše građane, već i podstiče cinizam i nepoverenje prema svim izvorima informacija, što dalje degradira demokratski proces.
Šta raditi?
Kada, između ostalih, i visokoobrazovani ljudi podlegnu ovom trendu, borba protiv njega (trenda) zahteva ozbiljan pristup. Podizanje svesti i edukacija o kritičkom mišljenju kroz obuke i debate, recimo, može pomoći u razbijanju grupnog pritiska. Promocija profesionalne i institucionalne nezavisnosti putem jasnih etičkih kodeksa i mehanizma odgovornosti zaštitiće integritet ustanova. Psihološka podrška i stvaranje bezbednih prostora za dijalog omogućiće ovim profesionalcima da prepoznaju svoje motive i odole manipulaciji. Jačanje uloge medija, medijska pismenost, transparentnost društvenih mreža i javni pritisak takođe su ključni, kao i politički i pravni okviri koji sprečavaju zloupotrebu javnih položaja.
Zaključak
Trend deljenja političkih slika i slogana, kao profilnih slika, na društvenim mrežama u Srbiji možda deluje kao bezopasan izraz lojalnosti, ali njegovi negativni efekti, kao što možemo videti, su duboki i dalekosežni, posebno kada u njemu učestvuju visokoobrazovani profesionalci. Od gubitka individualnosti i kritičkog mišljenja do polarizacije društva i slabljenja demokratije, ovaj fenomen ugrožava osnovne vrednosti na kojima počiva zdravo društvo. Borba protiv ovog fenomena, da rezimiramo, zahteva integralni pristup: edukaciju, institucionalne reforme, psihološku podršku i društveni pritisak. Najvažnije je podstaći ove pojedince da prepoznaju svoju ulogu kao lidera mišljenja (da razviju savest, odnosno svest o konsekvencijama svojih aktivnosti) i da, umesto da slede masu, sami postanu uzori kritičkog razmišljanja i nezavisnosti. Samo tako možemo sprečiti da čak i najobrazovaniji među nama postanu žrtve propagande i političke manipulacije, čuvajući integritet i poverenje u institucije kojima pripadaju i koje vode.
Jovica Radović
