Tajna najboljeg ajvara

Tokom septembra priprema se zimnica, najpopularniji je ajvar:

Crvena paprika, takozvana ajvaruša je sigurno najprodavaniji proizvod na pijacama svake jeseni. Domaćice ne mogu da zamisle zimnicu bez dobrog ajvara, a proces njegovog pravljenja je složeniji nego što ste mislili. Za početak treba izabrati dobru papriku. Na šabačkim pijacama ona se ove godina može pazariti po cenama od 80 pa sve do 110 dinara.

Sve više domaćica, pokrenulo je svoj mali biznis, i na pijacama i društvenim mrežama nude tegle domaćeg ajvara po veoma pristupačnim cenama. U dvorištu Željke Mitrašinović iz Majura, svake godine se napravi nekoliko stotina tegli ove zimnice, a ona nam otkriva male tajne ukusnog ajvara.

„Najbitnije je na početku imati dobru, kvalitetnu papriku, ona je osnov za dobar ajvar. Ja tvrdim da paprika mora da se peče na smederevcu, jer tako ima neki poseban ukus. Paprika se prvo dobro opere, zatim mora da se osuši i onda se na smederevcu peče. To je prvi korak u složenom procesu pravljenja ajvara“, kaže Željka Mitrašinović, dok na smederevcu cvrči crvena paprika.

Pravljenje ajvara, nekada traje i po nekoliko dana, uz vešte ruke domaćica, potrebna je i ljubav, jer tako nastaje prava zimnica. Kako kaže Željka „kao i u svemu što radite“.

„Kada se paprika ispeče, ona se ručno čisti, potrebno je da se izvadi koren i semenke i da se oljušti. Onda se ona u mrežastim džakovima cedi celu noć i tek sutradan se nastavlja njeno prženje. Drugog dana, se paprika melje, i prži opet na smederevcu“, kaže Željka.

Naša sagovornica, kaže da se svaka domaćica koja želi da pravi ajvar mora da se naoruža strpljenjem i dobrom energijom, a da je ljubav neizostavni začin.

„Ja kada sameljem papriku, pržim je na ulju, dodajem začine i po potrebi plavi patlidžan ili ljutu papriku ako želim ljuti ajvar. Sve se radi po ukusu uz dosta ljubavi“, navodi Željka.

Kada se ajvar sipa u tegle, on se stavlja u rernu, na toplo kako bi se praktično vakumirale tegle i takav ajvar može da stoji i do dve godine.

„Tegle kada se zatvore idu u rernu, pošto ja pravim dosta ajvara, to bi trajalo čitavu večnost. Ja ih okrenem tako da poklopac bude dole, umotam ih u ćebe i tako ostavim da se polako hlade čitav dan. Ajvar koji se spremi na takav način, nema šanse da se pokvari i može kod vas da dočeka i sledeću jesen, mada nikad se to ne dešava jer ga svi toliko vole da se on brzo potroši“, kroz osmeh zaključuje Željka Mitrašinović.

Đ. M.