Šapčanin Srđan Stefanović znao je od osnovne škole da će mu profesionalno opredeljenje biti matematika, a izuzetni nastavnici i profesori pomogli su mu da svoj put lakše trasira i ostvari zacrtani cilj. Od 2017. godine asistent je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i uporedo pohađa doktorske studije. Sa profesorom Mioljubom Isailovićem osnovao je Edukativni centar „Trougao“, gde podučava mlade i priprema ih za takmičenja. Predsednik je i Podružnice matematičara Šabac, a kao jedan od organizatora bio je i predavač u Zimskoj matematičkoj školi OŠ „Nikolaj Velimirović“.
Kvalitetan kadar uvek potreban
-Nema velike razlike između srednjoškolaca i studenata u pogledu aktivnosti na predavanjima, odlični su za saradnju. Najzanimljivije je raditi sa sedmacima i osmacima, jer su uvek pričljivi. Drago mi je što radim naprednu matematiku, jer smo imali osmaka na Zimskoj školi koji stvarno ima znanje, zavidno i za srednjoškolski nivo. Prijavio se da sluša srednjoškolska predavanja i sve vreme se uključivao u rešavanje zadataka- napominje Srđan.
Oduvek je hteo da radi na fakultetu i da se bavi matematikom u nekom obliku, tako da se vrlo lako opredelio za buduće zanimanje. Talenat nije presudan, ali igra značajnu ulogu.
-Do talenta je, ali i do rada. Ako ste postavili dobru osnovu, onda je u suštini vrlo jednostavno. Kome dobro ide logika, razmišlja na matematički način, ići će mu dobro svaki predmet. Gledao sam drugare na drugim fakultetima kada ne vole neki predmet, ali on nema veze sa nekim drugim. Ovde je u osnovi svega pametno, logičko razmišljanje, slična je metodika na kojoj počiva sve. Kasnije se mnogo toga menja. Kako vreme prolazi, talenat je u višim razredima samo pet do 10 posto, ali jeste neophodan. Rad postane ubedljivo najbitniji, u ovim oblastima u nauci čini verovatno 99,9 posto. Nema tu više mogućnosti da budete talentovani za nešto. Ima, naravno, ali u tom svetu je verovatno četvoro do petoro ljudi talentovano- objašnjava on.
Impresivan prosek 9,98 nekada nije dovoljan da se dobije zaposlenje. Čini se da je u njegovom slučaju sve išlo glatko, jer se, kako ističe, Matematički fakultet veoma dobro odnosi prema novim saradnicima.
-Svake godine ima značajan broj mesta koja se otvaraju za dobre studente, ukoliko takvih studenata ima. Može da se desi da je željeno mesto trenutno popunjeno. Bila je situacija da nisu uspeli da zaposle sva četiri odlična kandidata, ali jesu tri. Postoje ograničenja u broju zaposlenih na fakultetu, ali to se retko dešava ovih godina. Ove godine smo imali čak i manjak potrebnog kadra, ali to zavisi od generacije i toga koliko njih odlazi u inostranstvo. U poslednje vreme se sve više vraćaju iz inostranstva i ovde završavaju fakultet. Matematički fakultet u Beogradu je mnogo dobro kotiran, opredeljuju se da ostanu ovde, jer su tamo smanjili broj ljudi koji primaju, ili čak i ako primaju, studenti ne žele da rizikuju da li će moći da se vrate zbog korone. Mislim da se povećao broj najboljih studenata ovih godina- smatra Srđan.
Dva druga su posle osnovnih studija otišla u inostranstvo, on je takođe primljen na fakultet u Bonu, ali je shvatio da dugoročno to nije pravi izbor za njega.
-Procedure u inostranstvu su takve da je teško dobiti mesto profesora na univerzitetu, možda pet posto ostane u matematici, većina ode u programiranje, finansije, nešto drugo. Provodi se sedam- osam godina u intenzivnom studiranju, a nakon toga je neizvesno zaposlenje, a ako vas prime, dobijete ugovor na godinu- dve, pa opet morate da tražite novu poziciju. Nema stalnog mesta boravka. Ne znam kako bih ostvario porodicu, imajući u vidu da bih morao da se selim svake dve godine. Kod nas se za sve koji doktoriraju nađe pozicija u matematici, ima institut, fakultet, čak i da radite u Matematičkoj gimnaziji ili na nekom drugom fakultetu, nađe se mesto za svakog. U srednjoj školi nisam otišao u Beograd, a posle fakulteta nisam otišao u inostranstvo. Nijednog dana se nisam pokajao zbog svojih odluka. Ovde sam među svojima, Beograd mi je postao omiljeni grad za život. Često putujem u inostranstvo turistički i poslovno, ali najviše volim kada pređem Brankov most u povratku- kaže Srđan.
Tokom školovanja imao je odlične profesore, počevši od učitelja Milorada Milovanovića, pa nastavnika u osnovnoj Mioljuba Isailovića, a potom u Šabačkoj gimnaziji Gorana Đurića.
Moramo čuvati posvećene profesore
-Sa profesorom Mioljubom smo svake nedelje imali dodatnu nastavu, bilo je nas desetak učenika koji su odlazili na državno takmičenje u to vreme, u samoj školi troje đaka istog nastavnika osvojilo je nagradu. U srednjoj sam takođe imao dobrog nastavnika Gorana Đurića. Od onoga što mi je bilo potrebno za fakultet ništa nije nedostajalo, čak ja sada predajem na četvrtoj godini na način kako je on nama predavao. Mnogo toga sam postigao i naučio zahvaljujući njemu, nisam osetio nikakvu razliku u odnosu na učenike iz Matematičke gimnazije- priča on.
Kako mladi koji vole matematiku da prepoznaju da li bi to trebalo da bude njihovo profesionalno usmerenje, ne postoji univerzalni recept. Sam kaže da sa njima dosta razgovara, što na dodatnoj nastavi svake nedelje, što u okviru priprema za državna takmičenja.
-Svako dete je priča za sebe. Mnogo zavisi od toga kako će dete da se prilagodi u Beogradu. U četvrtom i petom razredu su talentovani, ali pitanje je da li će da nastave da rade. Ako u sedmom i osmom postižu ozbiljne rezultate, treba razmišljati šta dalje. Nije samo matematika u pitanju. Imali smo prethodnih godina dva sjajna mladića, Dušana Beguša, pa Vukašina Babića, obojica u matematici, sad su verovatno jedni od najboljih đaka. Ima dosta dece koja hoće da se bave i sportom, pa osvajaju medalje na državnom iz matematike i fizike i hemije, ali budu i reprezentativci selekcija u nekom sportu. Neko ko želi da se bavi većim spektrom stvari ili nema ambicije da bude olimpijski pobednik ili osvaja nagrade na državnom takmičenju, ne mora uvek da odabere matematiku, za njega je gimnazija dobra osnova. Mene interesuje istorija, želeo sam i druge oblasti da usavršim koje nemaju veze sa matematikom, što ne možete naučiti u Matematičkoj kao u Šabačkoj gimnaziji- pojašnjava Srđan.
Na fakultetu je, međutim, sve drugačije. Takmičenja nisu presudna, mogu da pomognu, ali to nije osnovno, koliko je značajan vredan rad. Za sebe kaže da nije strog predavač, te da su mu studenti uglavnom davali dobre ocene prilikom evaluacije profesora.
-Držim verovatno najteži predmet na Beogradskom univerzitetu, ne samo fakultetu, bar to ocene pokazuju. Analiza jedan na matematici je kao osnovi elektrotehnike na ETF-u ili anatomija na Medicinskom. Prolaznost nije velika, ali nije samo do mene. Rekao bih da me studenti vole i naravno da mi je teško kad nekog moram da oborim. Uprkos tome, prema ocenama studenata, stojim jako dobro. Ako imate dobar prosek, a ne baš tako veliku prolaznost, to je još veća potvrda. Imam i predmete gde je veća prolaznost, ali volim kad imam dobre ocene na predmetu gde nije velika prolaznost, ali studenti priznaju da su nešto naučili, da ipak nije do mene, nego do njih- podvlači asistent na Matematičkom fakultetu.
Korona je donela i novi sistem rada, te već dve godine nije držao predavanja na fakultetu, već posredstvom digitalnih platformi. Sve je onlajn, osim ispitnih rokova.
-Poprilično sam se usavršio u pogledu načina rada. Studentima to predstavlja olakšicu, jer u Beogradu od tačke A do tačke B treba najmanje pola sata koliko god da ste blizu. Postoje „pametne table“ preko kojih radim, a druga pogodnost je što se predavanja kače i ceo snimak šta smo radili i mogu uvek na to da se vrate kasnije, što im mnogo znači- navodi on.
Slobodno vreme koristi da radi dodatnu nastavu iz matematike i pripreme za matematička takmičenja. Sa nastavnikom Mioljubom Isailovićem pokrenuo je onlajn školu matematike- Edukativni centar „Trougao“ za učenike od drugog osnovne do četvrtog razreda srednje škole.
-Od prošle godine nije bilo mogućnosti za uživo časove, preši smo na onlajn, otvorila se mogućnost da đaci koji nisu samo iz Šapca slušaju predavanja. Ostvarili smo veliki uspeh- tridesetak učenika je osvojilo nagrade na državnim takmičenjima, prošle godine je među njima bilo pet Šapčana, a jednom smo imali i šest. Kad sam ja bio učenik, nas trojica smo osvojili nagrade, pre toga je bio samo jedan. Šabac je u svetu matematike vrlo često odmah posle Beograda, a ne mogu da se porede zbog veličine, ali sa Nišom i Kragujevcom može. A tamo ima univerzitetskih profesora, dok u Šapcu nema ljudi koji su tu stacionirani kao u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Važno je da znamo da, ako želimo uspešnu decu, moramo imati uspešne nastavnike. Ne idemo u dobrom pravcu kao društvo kako se ophodimo prema profesorima. Postoje profesori koji su zaista posvećeni svojim đacima. Svest ljudi je je bila potpuno drugačija kad sam ja bio učenik, što nije bilo tako davno. Nemamo dovoljan broj profesora, neretko pod pritiskom sredine odustaju, odlaze u programere, a ne sme da nam se desi da gubimo ljude koji hoće da rade u školi i zaista su vredni i potrebni obrazovnom sistemu- naglašava Srđan, koji je kao predsednik Podružnice matematičara Šabac pomogao da se u organizacionom smislu takmičenja u našem gradu poboljšaju.
Zaposlen je na Katedri za matematičku analizu i trenutno pohađa doktroske studije. Najpre je bio saradnik u nastavi dve godine, a sada je već treća godina kako je asistent. Poručuje mladima da treba da rade ono što vole.
-Za svoj posao bih rekao da je prelep, ali to možda ne misli svako. Želeo sam to da radim i oduvek sam težio ka tome. Treba zacrtati neki svoj cilj, na neki način ga odrediti. Ja sam ga odredio srcem. Shvatio sam da ne bih želeo da u svom životu radim nešto, bez obzira na to kako je plaćeno ili bilo šta drugo, ako to ne volim. Obožavam da predajem. Jedva čekam oktobar da mogu da održim neka predavanja. Naravno da, ako ima veći broj predavanja, može da bude i naporno, ali dobar deo predavanja provedem uživajući u radu, kao što je to i na Zimskom matematičkom kampu, gde uvek od dece čujem nešto novo i zanimljivo. Poručujem mladima da postave neki cilj kome će težiti u skladu sa onim što vole i vredno rade na ostvarenju tog cilja- zaključuje Srđan Stefanović.
Dragana Dimitrijević