I tišina zna da boli
Bogatić, petak, 28 jul, u 20 sati na centru se okupila velika grupa ljudi, mnogo njih ima crne majice sa natpisom SVI SMO MI BORIS! Povod okupljanja je pogibija veterinara Borisa Dražića, koji je štiteći napadnutog rođaka smrtno nastradao.
U Bogatiću dvodnevna žalost, a i da nije zvanično proglašena, Mačva bi tugovala.
Sa centra kolona kreće prema bivšem hotelu gde se ubistvo desilo… u koloni su prisutni svi oni kojima je nasilja preko glave, svi, i levi i desni i vlast i opozicija, jer kad je nasilje u pitanju svi normalni treba da budu na istoj strani, na strani razuma.
Nije bilo govora, jer tišina zna da odjekne mnogo glasnije od bilo kakvih reči. Stigli smo na mesto tragedije, duže od jednog sata se stajalo i prilazilo mestu gde su paljene sveće. Tiho se pričalo, pa neko od meštana reče da se slično ovoj tragediji, pre nekoliko godina u Sovljaku desilo ubistvo i da su počinioci osuđeni na kazne od oko godinu dana…žalosno!
Jedan stariji gospodin je glasno razmišljao i upitao se, Bože, da li će ova deca (ubice) shvatiti šta su uradili ili će nastaviti sa nedelima?!
Poželimo da se ovo više nikad i nigde ne dogodi, jer ima mnogo boljih stvari za dokazivanje od agresivnog ponašanja, mnogo korisnijih načina da se energija utroši… nije sve u alkoholu i narkoticima, takmičite se u znanju i nemojte uzore tražiti među kriminalcima.
Zoran Rendža Gvozdenović
