Za početak, slike koje bi išle u prilog odgovora na pitanje u kom se ambijentu (naravno nepovoljnom) u naše škole uvodi izborni predmet Vrline i vrednosti kao životni kompas, verovatno su opštepoznate i previše ih je za nepotrebno navođenje i komentare u ovoj kolumni.
Umesto toga, približavajući se njenom značenju i značaju, možda je zanimljivije podsetiti se kako su vrlinu shvatali i tumačili antički mislioci. Vrlina je snaga duha i valjanog delovanja. Stari Grci su osnovnim vrlinama smatrali: razboritost (lakoća uviđanja šta činiti), pravednost ( svako dobija ono što mu pripada), umerenost (težnje držati u granicama razuma) i hrabrost (savladavanje teškoća u vršenju dobra). Povelik je spisak osobina koje se vrednuju kao vrline u mnogim kulturama, ali mislim da nam dovoljno nedostaju i ove inicijalne četiri.
Vratimo se, barem ukratko, novouvedenom predmetu , rečeno – slobodnoj nastavnoj aktivnosti za učenike od petog do osmog razreda osnovne škole. Predlog je da realizatori budu psiholozi i pedagozi, koji imaju slobodu da kreiraju časove tako da svi budu zadovoljni.
Mislim da bi o vrlinama i vrednostima života trebali mnogo da znaju svi prosvetni radnici, ništa manje od psihologa i pedagoga. I da o njima razgovaraju sa svojim učenicima u svim razredima i svim školama, ne zaboravljajući da je škola, barem proklamovano, vaspitno obrazovna institucija od posebnog društvenog interesa.
I ono što je veoma važno, da ti razgovori ne budu u suprotnosti sa onom što nam se dešava van učionice. Ovo poslednje veoma otežava premisu po kojoj bi trebalo da sadržajima novouvedenog predmeta i njihovom realizacijom ” svi budu zadovoljni”.
Brzopleto uvođenje novog predmeta u trenutku kada nam očigledno nedostaju empatija, ljubav i istinska briga za ono što dajemo i ostavljamo mladim ljudima, nije od velikog značaja i koristi. A prvi polaznici na časove novog predmeta, po mom skromnom mišljenju, trebalo bi da su aktuelni političari, a ne osnovci.
