PLANINARI
U slavu i čast svetitelja Save, (1174. ili pete godine, rođen u Rasu – Raška, u mestu Nikšići, umro na mali Božić, 14. januara 1236. g. u manastiru Trnovo, u tadašnjem Bugarskom carstvu), sina Stefana Nemanje, princa, monaha, igumana manastira Studenica, prosvetitelja, državnika, diplomate, književnika, izmiritelj, prvog arhiepiskop srpske pravoslavne autokefalne crkve, jednog od najomiljenijih ličnosti srpske prošlosti i sadašnjosti koji zaslužuje da njegov lik i delo bude sačuvano od zaborava, radi čega i ove 2023. godine šabački planinari, članovi PSD „Cer“, već petu godinu, zaredom, organizovali su, sad možemo reći tradicionalnu planinarsku manifestaciju „Noćni Svetosavski uspon“.
Ovaj uspon izvodi se na vrhovima planine u kom mogu uzeti učešće i planinari ali i i ostali zainteresovani građani. Ovogodišnji uspon izveden je u subotu, 28. januara tako što su formirane dve ekipe planinara.
Prva ekipa startovala je iz dvorišta manastira Radovašnica, sa polaskom u 21,00 čas, krećući stazom zdravlja, do visa Krstovi a zatim ka planinarskom domu „Lipove vode“ odakle posle osveženja kreću ponovo ka manastiru Radovašnica ali drugom kružnom maršutom, prevaljujući maršutu dugu šesnaest kilometara, sa znatnim spustom, odnosno usponom, što od planinara zahteva znatnu psiho – fizičku spremnost.
Ovu ekipu predvodila je, sada već iskusna planinarka, Ivana Kostadinović, a drugu ekipu predvodi potpisnik ovih redova koja je startovala iz planinarskog doma, krećući se grebenom Cera, u pravcu visa Krstovi, udaljenom od doma pet kilometara. Učesnici ovog uspona, iz obe ekipe, po dogovoru, susreli su se na Krstovima, tačno po predviđenom vremenu u 22 časa i 15 minuta gde su odseli na klupama postavljenim pored stogodišnjeg hrasta, odakle u noći dobre vidljivosti, vidici dopiru do ravne Mačve i doline Jadarskih sela, Joševine, Miline, Trbosilja i planine Iverak.
Zbog slabe vidljivosti, nebo oblačno, planinari su koristili čeone baterijske lampe, čiji su snopovi svetlosti dosezali do preko sto metara, čineći stazu osvetljenom i bezbednijom. Noć je bila tiha sa temperaturom vazduha od minus tri stepena baš prijatnom za šetnju, uživajući u čistom vazduhu i noćnoj tišini, koja je sve potrebnija današnjem radnom čoveku u kojoj nalazi svoj mir, svoju opuštenost.
Po pristizanju planinara u planinarski dom u tople prostorije nastavljeno je druženje uz osvežavajuće napitke i muziku, ali vremenski faktor nalagao je da se mora nastaviti put za članove prve ekipe, ka Radovašnici, a ostale ka Šapcu.
Uveren sam da će ova romantična i idilična noć za mnoge ostati u prelepom sećanju.
M.BOTIĆ