Pioniri plodne zemlje
Najvišu nagradu u prosveti, Svetosavsku, dobila je i Srednja poljoprivredna škola u Šapcu. Ova škola otvorena je u davne 1907. godine kao Ratarska škola, kasnije je dobila nove programe i kroz nju su prošle hiljade učenika koji su uglavnom nastavili da šire i praktično primene znanja o agraru. Poslednjih godina Poljoprivredna škola značajno je unapredila, pre svega, praktične oblike nastave, koristeći najsavremenija dostignuća u ovoj oblasti. Postala je član asocijacije poljoprivrednih škola Evrope, uveliko traje razmena sa srodnim školama u Francuskoj i Rusiji. Najbolji pokazatelj je da su učenici iz Francuske bili impresionirini praktičnom nastavom koja se ovde obavlja. Sama škola raspolaže sa 80 hektara oranica i voćnjaka gde učenici sa svojim nastavnicima primenjuju savremene agrotehničke mere. Za smer stočarstva koriste se ogledne farme, a za hortikulturu staklenik i plastenik. Na osnovu uspešnosti ovdašnjih učenika holandska vlada poklonila je najmoderniji plastenik a drugi je dobijen na osnovu projekta prekogranične saradnje sa Hrvatskom. Učenici ove škole redovno osvajaju najprestižnije nagrade. Budući veterinari praksu obavljaju u savremeno opremljenoj ambulanti. Od nedavno radi i škola jahanja a izgrađena je i hala za zimske uslove. Naravno, škola je otvorena prema gradu i ovde su veoma dragi gosti učenici deca sa smetnjama u razvoju kojima je druženje sa konjima dobra terapija. Čak je uveden i novi smer za uzgoj sportskih konja, s obzirom da je Šabac centar konjarstva i konjičkog sporta. Za učenike ali i građane dostupan je i mini zoovrt koji na najbolji način govori o ovoj školi i njenoj usmerenosti.
Poljoprivredna škola jedina u Šapcu ima i Dom učenika gde je u 20 soba smešteno 70 učenika sa strane. Naravno, za njih kao i za đačku kuhinju brinu se ovdašnji učenici jer škola poseduje i mlekaru i pekaru. Inače, školu pohađa 550 učenika, a o nastavi brine stotinu profesora i poljoprivrednih stručnjaka. Pored smerova za veterinu, ratarstvo i stočarstvo, prava jagma je za upis za mesare i pekare koji odmah po završetku škole dobijaju posao. Šabac i Mačva su među najvećim proizvođačima mleka i mesa u Srbiji, a u poslednje vreme sve više domaćinstava se okreće voćarstvu koje donosi dobre prihode. Znanja koja se steknu ovde imaju i praktičnu primenu, što je značajno za sticanje većeg dohotka ali i za ostanak mladih na selu. Poređenja radi jedan hektar u Srbiji donosi manje od hiljadu evra dok u Holandiji prihod iznosi 15.000 evra. Kvalitet zemlje i klima za poljoprivredu su neuporedivo bolji nego u Holandiji, ali je očiglendo da nedostaje pravi način korišćenja. Ima tu i nedovoljnosti i grešaka državnih mera, na primer nedostaka podsticaja koji su u Evropi četiri pa i više puta veći, ogroman manjak zalivnih sistema koja omogućavaju treću žetvu ili velike prinose u voćartsvu i povrtarstvu, nedostatak domaćih fabrika za preradu… Ipak, Poljoprivredna škola je preduslov da učenici koji iz nje izađu budu nosioci savremene agrarne proizvodnje kao značajnog segmenta ekonomije Srbije.
D.Eraković
