Rijaliti Srbija
Opšta frka i zbrka oko litijuma, kopanja istog i Rio Tinta – marš iz Srbije! kao da je malo utihnula. Bili su protesti pa su prošli „kao pas kroz rosu“, pohapšeni su i maltretirani ekološki aktivisti, rušitelji države i potencijalni atentatori na Vođu, oglasili su se nebrojani stručnjaci i „stručnjaci“ za ovu oblast, još više svi oni analitičari opšte prakse po pinkovima i hepijima, predsednik nas je dodatno smarao neko vreme, obilazio sela i gradove naše zemlje ponosne družeći se sa narodom, a onda su nesnosne vrućine i drugi događaji gurnuli u stranu priču koja se ovde priča mesecima dok su „karavani prolazili“.
Možda su se buntovnici malko umorili a možda je ovo tek zatišje pred buru i čeka nas nakon vrelog leta još vrelija (ali ne u klimatskom smislu) jesen. U svakom slučaju mnogi su imali šta da smatraju i kažu na pomenutu temu samo je naša „majka“, Srpska pravoslavna crkva oličena u svojim dičnim velikodostojnicima mudro ćutala, što se kaže „nit’ govori nit’ romori“.
Kako ono beše – ćutanje je zlato a zna se da to muško društvo u crnim haljinama i sa krstovima od plemenitih metala na grudima mnogo vole zlato i sve što uz to ide. Evo, na primer, građanin Perić koji obnaša funkciju Patrijarha, zida velelepnu vilu na Dedinju sa sve đakuzijem i pratećim mobilijarom te verovatno nema vremena da se bavi takvim sitnicama kao što je borba za opstanak običnih ljudi na svojim ognjištima jer su ugroženi i od stranih i od domaćih okupatora, otima im se zemlja, voda i vazduh širom Srbije. Nije se taj lik mnogo potresao ni kada su Srbi na Kosovu i Metohiji gubili jednu po jednu nit sa maticom i danas su ostali tamo dole kao siročići bez igde ikoga. Nije mu palo na pamet da se preseli u Pećku patrijaršiju i da tamo stoluje nego je izabrao Dedinje, valjda zbog komšiluka.
Naime, na toj ekskluzivnoj lokaciji u ovo vreme zla uglavnom stanuju kriminalci, sumnjivi tajkuni i političari iz redova SNS-a koje on a naročito Onog onoliko podržava. Imao je šta da rekne protiv žena, rodne ravnopravnosti i koječega normalnog ali ni da bekne o uzroku ogromnog straha kod većine ovdašnjih ljudi, uglavnom pravoslavaca, hrišćana, njegove pastve.
O rudarenju litijuma oglasio se saopštenjem jedino Episkop šabački Jerotej koji je u tom pismenu citirao mnoge misli iz Biblije, obilazio kao „kiša oko Kragujevca“ u vezi glavnog pitanja: za ili protiv kopanja litijuma, bora i sličnih opasnih elemenata, sve bogougodno i bogznakako, nit’ smrdi nit’ miriše, bez otvorene podrške uplašenom narodu već ni tamo ni ovamo, okruglo pa na ćoše, kao Crkva je iznad takvih „zemaljskih“ problema (a nije iznad građevinske operative za svoju korist), sve tako, verovatno, da se slučajno ne zameri Gospodaru tame i da ga ne naljuti jer ovaj Crkvi daje i šakom i kapom baš zato da bi mrsomudili i zbunjivali građane koji opet, iz nekog neobjašnjivog razloga, u anketama skoro uvek ovu instituciju stavljaju na prvo mesto kada je reč o poverenju.
Kakva je država i njena „državna“ crkva narod je još i dobar, „prost kao noć“ i naivan kao seoska mlada. Pre neki dan u poseti nam je bio direktor CIA (snajka, CIA) i to gotovo inkognito, niko ne zna ni sa kim se sastao ni o čemu je bilo reči, Nepomenik sa Andrićevog venca nije imao ni jedno slovo komentara, on koji sve zna i o svemu govori svakodnevni i svakonoćno a već za koji dan nam dolazi predsednik Francuske Makron da potvrdi ugovore o kupoprodaji vojnih aviona „Rafal“, dogovorenih radova francuskih firmi za izgradnju beogradskog metroa, nuklearnih elektrana u budućnosti i odlaganju radioaktivnog otpada širom Srbije u sadašnjosti jer mi smo idealna evropska deponija za sav opasni otpad – nismo u Evropskoj uniji i ovde ne važe tamošnja stroga pravila i standardi u vezi toga kao i mnogo čega drugog kao što su demokratija, poštovanje zakona, slobodni izbori, nezavisni mediji…
A i u prijateljskim odnosima je prvi čovek francuske Republike sa ovim našim Firerom, kolonijalnim upravnikom ove lepe i nesretne zemlje pa će se već nešto, na našu štetu naravno, izvesno je dogovoriti. Patrijarh će verovatno sve ovo osveštati kao i toliko toga lošeg i ružnog u prošlim vremenima (davanje blagoslova ratnim zločincima za krvave pare u 90-im godinama prošlog veka i podrška „srpskim nacionalnim ciljevima“ što je sve rezultiralo užasnim stradanjima civila i razaranjem ondašnje države i društva kada se fukara obogatila a običan svet spao na prosjački štap), održaće se po koji moleban, možda bude i litija ali o litijumu sigurno neće biti reči ni sa njegove strane a ni od ostalih članova tog opskurnog udruženja građana pod kodnim imenom SPC.
Po svemu sudeći građani i građanke će sami morati da se izbore za svoju slobodu, za zemlju, vodu i vazduh, sa Božijom pomoću ili bez nje. Od ovih samozvanih „božijih“ predstavnika koji grade kućerine sa bazenima, hramove bez vernika, voze najskuplje automobile i trpaju naše pare u svoje džepove dok u Srbiji bolnice i škole nemaju čestite toalete a kamoli šta drugo, očito nema vajde. Dakle, narode moj, u se i u svoje kljuse, pa šta bude – biće.
P.S. Naslov kolumne pozajmljen iz satiričnog teksta Vladimira Jokića iz lista Danas.
Piše: Dragan Karalazić