Piše: Branko Brkić, lider, Project Kontinuum, suosnivač Daily Maverick-a
Na ovaj Svetski dan vesti, za previše ljudi budućnost postaje isuviše mračna da bi se videla. Ovaj trenutak se najbolje može opisati kao život u stanju večite promene, globalne nesigurnosti i duboke, uznemirujuće neizvesnosti.
Naš svet je sve više izgrađen na informacijama, ponekad gotovo isključivo, a mediji su njegova osnovna infrastruktura. Poput vode i energije, njihovu odsutnost primećujemo tek kada prestanu da postoje. Tako je i sa pouzdanim vestima – tek kada nestanu shvatićemo koliko se naš svakodnevni život oslanja na njihovu stalnu i pouzdanu isporuku.
Veštačka inteligencija jeste važan deo naše zajedničke budućnosti, ali ona neće biti lek za svaki problem s kojim se suočimo. Algoritam i dalje ne može da zameni upornog reportera ili pronicljivog istraživačkog novinara.
Ljudi su ti koji prave ključnu razliku – jer samo ljudi mogu doneti empatiju, moralni sud i istrajnost u potrazi za istinom.
Kako se institucije starog sveta ruše, a mnoge su već nestale bez zamene, ovaj zadatak postaje iz dana u dan sve složeniji.
U ovom opasnom trenutku, misija medija, njihova svakodnevna uloga, pa i samo njihovo postojanje, deluju važnije i sudbonosnije nego ikada pre.
Mi smo i dalje najvažniji glasnici istine.
Ako želimo da nastavimo da ispunjavamo obećanje naše misije, mi u medijima moramo ozbiljno da razmišljamo o godinama koje dolaze.
Razumemo da moramo, sa najvećim osećajem hitnosti, da obnovimo savez između medija i zajednica kojima služimo; da učvrstimo svoj lični zavet sa svakim čitaocem, gledaocem i slušaocem; da ostanemo čvrsti dok se tlo pod nama trese.
Trudimo se da budemo čuvari linije koja razdvaja sadašnje vreme od suviše realne distopijske budućnosti.
Dok ovo čitate, novinarstvo je opasno zalepljeno između starog i novog sveta; istovremeno je deo istorije, ali i transformacije koja trenutno preobražava našu ljudskost; snaga promene, a ujedno i u opasnosti da postane relikt prošlosti.
Ono što je nekada bio udoban i profitabilan posao, sada se pretvorilo u borbu sektora sa neizvesnom budućnošću. U ovim vremenima promene, naš stari poslovni model se rapidno istrošio. Novi još nije pronađen.
Kada se redakcije zatvore, zajednice gube svoje čuvare. Korupcija cveta u mraku. Istina ima sve manje branitelja.
Jedva da zarađujemo, uznemiravanje nam je svakodnevica, a naš dugoročni opstanak je pod pretnjom. Finansijska nesigurnost kuca na vrata svima osim najstabilnijim medijima.
Autokrate, velike tehnološke kompanije, influenseri i industrije svih boja i oblika i dalje su veliki potrošači medijskih sadržaja, iako mnogi iz tih krugova tvrde da oni više nemaju značaja. „Obični“ čitaoci to možda ne znaju, ali u svakoj raspravi, svakoj debati, svakom razumevanju i svakoj donetoj odluci, postojao je značajan – a najčešće i presudan – doprinos medijskog izveštavanja.
Decenijama je novinarstvo branilo globalne demokratske vrednosti i sistem zasnovan na pravilima, koji je definisao našu civilizaciju i omogućio neviđen, iako ne ravnomerno raspodeljen, period planetarnog rasta i prosperiteta.
Bili smo tu na svakom koraku: da izveštavamo o kršenju ljudskih prava, užasima ratnih sukoba, nepravdama korupcije i o mnogo čemu drugom.
Malo je verovatno da ćemo se ikada vratiti u ta „stara“ vremena – jer marš tehnologije uvodi novu eru, koja menja same temelje našeg zajedničkog života.
Ipak, u kakvom god obliku da se pojavi naša „nova“ civilizacija, njeni temelji će morati da budu izgrađeni na pouzdanim informacijama – to je jedino čvrsto tlo na kojem se može sagraditi nešto trajno.
Kao ljudska vrsta, evoluirali smo zato što smo umeli da prenosimo informacije sledećoj generaciji. Informacija je najbolja, i možda najmoćnija tehnologija koju smo ikada izmislili.
Ali ne možemo ništa da stvorimo, niti da ponovo stvorimo, ako letimo naslepo ili tumaramo u mraku.
Ne umiru u mraku samo demokratije – u mraku nestaju čitave civilizacije. Poruka medija na ovaj Svetski dan vesti nije o očuvanju sektorskih radnih mesta – već o očuvanju onoga što smo svi zajedno gradili hiljadama godina. Naša civilizacija vredi borbe.
Ogromna većina novinara polaže tihu zakletvu da služi svojim zajednicama tako što služi istini. To je sveta dužnost koja ispunjava naše živote na način koji u velikoj meri nadoknađuje sve finansijske nedostatke i uskraćenosti.
Istina i poverenje zaista su od suštinskog značaja u ovakvim trenucima.
A najbolji način da poštujete sebe jeste da budete pažljivi u vezi sa izvorima i time kome verujete. Podržite vesti koje podržavaju vas. Pretplatite se, delite, branite istinu. Birajte pouzdano novinarstvo – jer bez njega, svetlo se gasi za sve nas.
Ovaj tekst nastao je kao deo kampanje povodom Svetskog dana vesti – inicijative koja pokazuje vrednost novinarstva.
