Rijaliti Srbija
I, kakav vam je utisak povodom „istorijskog obraćanja“ ili „razgovora sa narodom“ našeg druga Predsednika prošlog petka baš na Đurđevdan, najmasovniju srpsku slavu (mrtva trka sa Svetim Nikolom)? Mnogo buke ni oko čega? Tresla se gora rodio se miš? Zaspali ste već posle prvih dobro poznatih rečenica izgovorenih plačljivim tonom sa sve kao fol zabrinutom facom čoveka kome cela planeta (kao lopta ili ravna ploča, svejedno) stoji na leđima? Izdržali ste do kraja tog monologa koji se evo već deset godina, gotovo svakodnevno, reprizira a onda ozbiljno počeli da razmišljate o samoubistvu iz zasede? Kako god, ovaj naš samozvani Supermen je opet sabirao i oduzimao kao u Slagalici, prikazivao grafikone, objašnjavao tabele, prebrojavao zrna graška i pirinča iz skladišta, obradovao nas informacijom da će mleka u prahu biti onoliko, vraćao cene goriva (benzina) u rikverc, malo zamerao baćuški Putinu na iskrenosti oko Kosova a malo se nudio Zapadu kao pouzdan partner, ničim izazvan odbacio špekulacije raznih medija da je u Briselu večerao sa Kurtijem (o doručku i ručku ne reče ništa), hteo i da piški i da kaki i da stisne i da-znate već, mnogo hteo mnogo započeo i… Da nas je smorio za sve pare tu nema dileme. Koji je to majstor – priča dva sata a bez poente, uzdiše, prediše, pa onda sledi zastrašivanje pučanstva onim što nas čeka u budućnosti a odmah zatim ide prekomerna upotreba samohvale-jeste teško, nikada teže u istoriji ali ja sam tu, ja ću vas spasti neizbežne propasti, narode moj i sve tako zlo i naopako. Nećemo uvoditi sankcije bratskoj Rusiji zbog invazije na Ukrajinu (i nepojamnih zločina koja ruska soldateska tamo čini prema civilima) osim ako nas EU i SAD ne pritisnu ali ono baš baš, a mene niko ne može toliko da pritisne koliko ja mogu da izdržim, junači se naš junoša, a sve zbog mog naroda, ja samo mislim na njegovu dobrobit i blagostanje, zaboga pa zar ne živimo u zlatnom dobu bez obzira na sva ova poskupljenja, inflaciju koja raste svakodnevno i svakonoćno, urušen energetski sistem zbog lošeg upravljanja i što je voda skoro stigla do grla a ko pretekne – pričaće. Georgije je onomad doakao aždaji a da li će naš Firer uspeti u sličnom naumu veliko je pitanje. Mnogo je ala i vrana udarilo na njega jednog sa svih strana a kod kuće ima vazda gladnih partijskih usta, treba to sve podmiriti. Znamo, o, kako dobro znamo, da taj jedino o čemu zaista brine je njegov osobni rejting i spreman je da i rođenu majku založi u toj šibicarskoj igri koju godinama igra, u tom dilu sa đavolom samo da ostane na vlasti. Malo će promešati karte – ortodoksni rusofili iz njegove zločinačke organizacije SNS će u ćošak do daljeg da se stide i da rade što su i do sada radili a to je ništa dobro za državu, društvo i građane a sve najbolje za sebe, a u prve redove će isturiti „američke“ i proevropske persone dok će narod i dalje zaluđivati stupidarijama sa Pinka i tabloida, opoziciju će držati u zamrzivaču do nekih sledećih izbora kada će mu zatrebati e da bi pružili legalitet i legitimitet njegovoj apsolutističkoj vlasti. Primetili ste kako su naši vrli opozicionari nestali posle aprilskih izbora sa političke i javne scene kao mačke s jebišta. A u okviru naprednjačke mafije traju prepucavanja među stranačkim kolegama (braći po kriminalu) što bi trebalo da nam pokaže kako je to jedna demokratska politička organizacija gde svako može slobodno da izrazi svoje mišljenje a bez posledica po sebe i svoje nezaslužene privilegije. A-ha, dobra fora. Ko ih ne zna skupo bi ih platio. Sve u svemu narode – pamet u glavu a dupe na sigurno, iako sada izgleda daleko ali dolazi zima sa snegovima i nezadovoljstvom (možda sa restrikcijama struje a sigurno sa preskupim energentima) pa će biti kom opanci a kom obojci. I izbegavajte koliko god možete te razgovore sa Vođom, iskulirajte ga, imate vi pametnija posla, neka njega neka priča sam sa sobom jer će na kraju balade i ostati sasvim sam što je i više nego zaslužio. „ Proleće na moje rame sleće, đurđevak zeleni… evo zore, evo zore…“.
Dragan Karalazić
