KRŠENjE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE I ZAKONA O VRAĆANjU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENjE
Miroljub Kurtović kao potomak Pavla Kurtovića obnovio je zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje konfiskovane imovine Pavla Kurtovića 23.03.2016. godine koji je njegov otac Kosta Pavla Kurtovića podneo 06.03.2013. godine.
Podnetim zahtevom grubo je prekršen Ustav Republike Srbije i Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Navedenim zakonom jasno je definisano, šta, kako i u kom obliku se može ostvariti pravo na vraćanje u naturalnom obliku, a na šta pripada pravo na obeštećenje.
Miroljub Kurtović je podneo zahtev za vraćanje u naturalnom obliku na celokupnu imovinu Josifa J. Kurtovića kao da je ista 23.03.1946. godine bila imovina Pavla Kurtovića.
Time je svesno i sa namerom da pribavi ogromnu imovinsku korist prekršio Ustav Republike Srbije i navedeni Zakon.
Iz pravosnažne i pravovaljane dokumentacije do koje sam došao, jasno je i nepobitno da nepokretna imovina koja je konfiskovana 23.03.1943. godine nikada nije bila imovina Pavla Kurtovića, već je bila imovine više vlasnika, kojima je Josif J. Kurtović zaveštao svoju imovinu i u zaveštanju jasno definisao kako će naslednici osvariti voljom testatora definisano pravo nasledstva.
Testamentom Josifa J. Kurtovića koji nije imao svojih potomaka imovinu je kao nedeljivu zaveštao 30. novembra 1897. godine i kodicilom 12. februara 1899. godine sinovcima Milosavu, Đorđu i Petru od pokojnog mu brata Pavla, sinovici Leposavi, ćerki od brata Đorđa, unuci Milica od umrlog mu sinovca Pante i Pavlu Koste Kurtovića, s tim da sinovca Kostu predavača Šabačke gimnazije i Mijaila Kurtovića, prozvanom Laza, od pokojnog mu brata Pavla, je isključio iz nasledstva, jer nisu poštovali njegovu ženu Šanu.
Pavlu Koste Kurtovića (sin Koste isključenog iz nasledstva) je po izmirenju svih obaveza zaveštao četvrtinu (25%) čistog prihoda, a sinovcima Milosavu, Đorđu i Petru te sinovici Leposavi i unuci Milici tri četvrtine čistog prihoda (75%) što znači svako od ovih naslednika po 15%, što je navedeno u odeljku 2 stav 2 Testamenta.
Pri sačinjavanju Testamenta u Kraljevini Srbiji je bio na snazi FIDEIKOMIS koji je omogućavo testatoru da svoje zaveštanje opredeli na nasleđa u budućnosti, čime je želeo da se njegova imovina večito vodi kao nasleđe Josifa J. Kurtovića.
U Testamentu je, drugi stav alineja 3, navedeno da unuk Pavle, sinovci Milisav, Đorđe i Petar ne mogu otuđiti ni zaveštati nasleđenu imovinu, a po njihovoj smrti ostaće njihovoj muškoj deci pod istim uslovima, a Leposava i Milica uživaće označene delove čistog prihoda dok su žive.
FIDEIKOMIS je kao relikt feudalnog uređenja ukinut u Kraljevini Srbiji 14.01.1912. godine i potvrđen u Kraljevini SHS 28.06.1921. godine.
Ukidanjem FIDEIKOMISA svih 6 (šest) naslednika postali su vlasnici nepokretne imovine u procentima kojim je bilo utvrđeno pravo čistog prihoda primenom FIDEIKOMISA.
Rasprava po testamentu Josifa J. Kurtovića koji je umro 02.09.1900. godine izvršena je 01.02.1903. godine pred šabačkim prvostepenim sudom, sudijom Sv. Radović i proglašeno je da je iza pok. Josifa raspravljena zaostavština, što je potvrđeno Rešenjem Opštinskog suda u Šapcu O-651/05, 31.01.2006. godine.
Po raspravi zaostavštine naslednici su poštujući volju testatora i tada vežeći FIDEIKOMIS izvršili podelu nepokretne imovine u užem području Varoši Šabačke, gde su imali porodične kuće sa baštama i to 17 kat. p. ukupne površine 2.86.23 ha.
Tom podelom, ili dogovorom naslednika Pavlu, Leposavi i Milici pripale su kp. 583, 725, 731, 792, 724, 657, 769, 90 i 770 i to Pavlu 14/20, a Leposavi i Milici po 3/20 na ravne časti. Ostalih 8 kp. užeg područja Varoši Šabac pripalo je Milosavu, Đorđu i Petru.
Dokaz za to su PRESUDA SRESKOG NARODNOG SUDA U ŠAPCU br. 744/45 od 20. avgusta 1945. godine i rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 529/54 od 1954. godine.
Iz navedene presude i rešenja može se nepobitno zaključiti da su naslednici poštujući volju testatora i tada vežećeg fideikomisa bliže uredili korišćenje nasleđene imovine, pa su Pavle, Leposava i Milica koristili prihode sa ½ imovine, a Milosav, Đorđe i Petar sa druge polovine, a po smrti Leposave i Milice, Pavlu bi pripao njihov deo.
Po ukidanju fideikomisa nikada nije došlo do podele ogromne nepokretne imovine negde preko 220 ha, već je ista ostala zajednička imovina – susvojina više vlasnika.
Narodnooslobodilački odbor je da bi obezbedio da imovina veleposednika postane Državna (Društvena) zaključio je da je najefikasnije celokupnu nepodeljenu imovinu Josifa J. Kurtovića popisati kao da je imovina Pavla Kurtovića, proglašenog narodnim neprijateljem i kao takvu konfiskovati.
Sačinjen je popis imovine br. 483 i pravno stanje imovine 10378 od 25.12.1945. godine i na njima je navedeno da je to imovina Pavla Kurtovića, što nije bila istina.
Po rehabilitaciji Pavla Kurtovića rešenje Reh 2/06 od 07.12.2006. godine, koja je osnovana, jer je lišen života iz ideoloških razloga, proglašeni su ništavim sva akta o konfiskaciji i zbog istih kasnije nastalih pravnih posledica.
Svedočenje Koste Kurtovića, Miroljubovog oca sud je prihvatio u celosti kao istinito, mada je Kosta pored činjenica na osnovu kojih je Pavle nezakonito lišen života naveo i jednu neistinu da je Pavle nasledio ogromnu imovinu od Laze Kurtovića, što nije bilo istina, jer je Mijailo (Pavla Kurtovića umrlog brata Josifa Kurtovića), prozvan Laza, isključen iz nasledstva što je navedeno u Testamentu pod 4 stav 2.
Na osnovu navedenih podataka može se nepobitno zaključiti da je Pavle Kurtović mogao ostvariti pravo za vraćanje nepokretne imovine samo na 6 kat. parcela koje su činile 14/20 podele Varoške imovine, uz poštovanje Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i to na k.p. nastalih od k.p. 585, 725, 792, 731, 657 i 724.
Jedini dokument koji nisam našao je o podeli Varoške imovine posle 1903. godine, jer nisam imao uvid u sudski arhiv pošto nisam učesnik u nijednom sporu i po tvrdnji nadležnih zainteresovano lice.
Miroljub Kurtović i njegov zastupnik Gordana Kurtović, uz stručnu pomoć pravnih zastupnika, u svim svojim obraćanjima Agenciji za R.P.J. Kragujevac, nadležnom ministarstvu, Osnovnom i Višem sudu u Šapcu, Apelacionom sudu, Upravnom sudu i Vrhovnom sudu Srbije navodili su da je vlasnik celokupne imovine Pavle Kurtović pri tome ne prilažući pravovljani dokaz tih navoda.
Ja sam po nalaženju dokaza da Pavle nije vlasnik imovine koja je konfiskovana 23.03.1946. godine iste dostavljao Agenicji PJ Kragujevac, nadležnom ministarstvu, svim sudovima, ali se na to niko nije obazirao, jer nisam učesnik ni u jednom sporu, ni zainteresovano lice.
Po prikupljenih 1.220 potpisa podrške obratio sam se da se preduzmu potrebne radnje da se sve zabeležbe Miroljuba Kurtovića i promene vlasništva u SKN Šabac proglase ništavnim i ogromnom broju građana ukine tert na nepokretnu imovinu.
Rešenjem Gž-529/54 Okružni sud je uvažio žalbu potomaka Leposave i Milice i time potvrdio da su one ukidanjem fideikomisa postale vlasnici po 15% imovine koju je naslednicima namenio testator. U obrazloženju je navedeno, citiram: „Po članu 83 st. 2 Zakona o izvršenju kazne, mere bezbednosti i vaspitno-popravnih mera osuđenom licu oduzima se samo ona imovina koju je ono imalo u vreme pravosnažnosti presude“, kraj citata. U nastavku sud konstatuje, citiram: „Obzirom da su fideokomisi već Ustavom od 1921. godine razrešeni, i to specijalnim zakonom o razrešenju fideakomisa, to samim tim izlazi da su stvarni vlasnici žalioci, a ne pok. Pavle Kurtović“, kraj citata.
Presudom br. 744/45 od 20. avgusta 1945. godine, dakle 7 meseci pre konfiskacije imovine Josifa J. Kurtovića, Sresni sud u Šapcu je utvrdio pravo udovičkog uživanja Danici Kurtović, udovi Đorđa Kurtovića, na imovinu koja je ona nasledila od svog muža Đorđa.
Na osnovu presude br. 744/45 i Rešenja Gž – 529/54 može se nepobitno utvrditi da je po proglašenju Testamenta Josifa J. Kurtovića 1903. godine uz poštovanje tada važećeg fideikomisa dogovoreno između svih naslednika kako će ubuduće ostvariti svoja prava koja im je opredelio testator.
Kako naslednici nisu nikada izvršili podelu nepokretne imovine nisu se stekli uslovi vraćanja nepokretne imovine koja je konfiskovana u naturalnom obliku osim za 6 navedenih parcela koje su podeljene između Pavla, Leposave i Milice. Sud je Danicu naveo kao uživaoca da bi posle njene smrti imovina pripala Državi, uz konstataciju da je pogrešno popisana konfiskovana imovina, pa nije naplaćena taksa po tom sporu.
Iz dva navedena dokumenta može se nepobitno zaključiti da je dogovorom naslednika prihode sa ½ imovine trebalo da uživaju Pavle, Leposava i Milica, a sa druge Milosav, Đorđe i Petar. Po smrti imenovanih tu imovinu je nasledila Đorđeva udova Danica.
Svi naslednici su bili POBOČNI SRODNICI Josifa J. Kurtovića i svoje nasledstvo nisu ostvarili po osnovu potomstva testatora već njegovom voljom navedenom u testamentu. Smrću naslednika nasledstvo pripada članovima njihove porodice, a ako isti nemaju potomstva imovina pripada državi ukoliko nije zakonski ostavljena drugim naslednicima.
Na osnovu navedenog Pavle Kurtović, tj. njegovi potomci nemaju pravo na nasledstvo koje je 1945. godine priznato Danici Kurtović, već svoje pravo mogu ostvariti samo na osnovu testamenta Josifa Kurtovića koji je jedini pravni osnov za njegovo ostvarivanje. To dalje znači da Miroljub Kurtović ne može ostvariti pravo na povraćaj imovine u naturalnom obliku na imovinu koja je bila vlasništvo više vlasnika, već mu po osnovu testamenta pripada obeštećenje u visini od 25% od ukupno mogućeg obeštećenja.
Miroljub Kurtović je preko svojih zastupnika obmanjijući sve nadležne institucije pokrenuo na desetine hiljada postupaka za vraćanje oduzete imovine u naturalnom obliku čime je kršio Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i time ostvarivao i ostvario veliku imovinsku korist bez pravnog osnova.
Podnošenjem zabeležbi na imovinu građana koja nije bila njegovo vlasništvo i promenom vlasništva za k.p. na svoje ime bez pravnog osnova, Miroljub Kurtović je grubo kršio Ustav Republike Srbije, kojim je članom 58 predviđeno da građani mogu nesmetano raspolagati svojom nepokretnom imovinom.
Ovlašćena lica RGZ SKN Šabac i Agenijce za R.P.J. Kragujevac takođe su zloupotrebom ovlašćenja kršila navedeni zakon. Izdavana su dokumenta da je vlasnik nepokretne imovine Pavle Kurtović i pokretali postupke za vraćanje imovine u naturalnom obliku, a da nisu utvrdili da li je Pavle vlasnik imovine.
Osnovano sumnjam da su ovlašćena lica RGZ SKN Šabac i Agenicije R.P.J. Kragujevac podstrekivani od strane Miroljuba Kurtovića ili njegovih zastupnika da zanemarujući činjenično stanje postupaju po zahtevima Miroljuba Kurtovića i tako doprinesu da ostvari imovinsku korist bez pravnih osnova.
Osnovano sumnjam da zbog nepreduzimanja mera da se zaštite interesi građana snosi i rukovodstvo grada Šapca iz razloga što je opšte poznato u Šapcu šta se dešava po zahtevu Miroljuba Kurtovića.
Pitam se i pitam sve kojima sam se obraćao, kako je moguće da se nije rešilo pitanje zahteva Miroljuba Kurtovića kada su svi upoznati sa nađenom dokumentacijom na osnovu koje je jasno da je moguće nastali problem rešiti brzo u skladu sa zakonima koji su ispoštovani pri proglašenju testamenta Josifa Kurtovića i razjašnjeni svojinsko-pravni odnosi i prava naslednika.
Očekujem da u kratkom roku nadležne institucije preduzmu potrebno, reše zahtev Miroljuba Kurtovića u skladu sa zakonom, a istovremeno hiljade građana oslobode tereta na nepokretnoj imovini, a da li će ili neće preduzimati mere protiv odgovornih na njima je da odluče.
Očekujem i da po mojim predstavkama dobijem obaveštenje da je nešto preduzeto da bi uticao na smirivanje ogromnog nezadovoljstva i zahteva za preuzimanje vaninstitucionalnih mera u cilju zaštite imovine ogorčenih građana.
U Šapcu, dana 10.03.2026. godine.
Marjan Dukić
