NASTUPOM HORA „BRAĆE BARUH“
Nastupom hora „Braće Baruh“ simbolično je u utorak, u prisustvu velikog broja građana, gradskog rukovodstva, kao i unuke rođenog Šapčanina, književnika i prevodioca Stanislava Vinavera Milice Vinaver Ković, otvoren Vinaverov trg u Šapcu. Hor osnovan 1879. godine u Beogradu pod nazivom Prvo jevrejsko pevačko društvo dva puta je odlikovan za doprinos kulturnoj afirmaciji zemlje u svetu, a neki istraživači tvrde da je reč o najstarijem jevrejskom horu na svetu.
Vinaver je svet, Evropa, moderno duštvo
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović istakao je da je zaista počastvovan što se Grad Šabac „fantastičnim i modernim delom arhitekture odužuje svom sugrađaninu, velikom Srbinu, filozofu, avangardisti, čoveku koji je zadužio grad i celu državu“.
-Činjenica da se okupio ovoliki broj ljudi da otvorimo trg za koji neke arhitekte predlažu zvanično ime Vinaverov venac pokazuje da je ovo važna tačka u gradu. Vinaver je svet, Evropa, moderno duštvo, najveći borac protiv laži, ideja o sposobnosti ljudi da se izbore za bolji život. Grad Šabac danas predstavlja sve ono što je Vinaver radio, pisao, za šta se zalagao i promovisao tokom svog života. To znači da ljudi imaju bolje plate, nađu sebi pristojan posao u modernim, novim kompanijama koje dolaze u naš grad, da se ljudi dobro leče, snažne investicije u gradsku i seosku infrasrukturu, da svako vodi svoje dete u vrtić bez liste čekanja, veliki i fantastični park kojim izlazimo na našu reku, kao i sedam posto za kulturu, mogućnost da ljudi slobodno odlučuju o svom životu u mestu u kome žive putem direktnog odlučivanja- to je sve danas Šabac, primer svima u Srbiji. Danas, večeras, Vinaver je Šabac u jednom- poručio je Zelenović.
Unuka Stanislava Vinavera Milica Vinaver Ković izrazila je zadovoljstvo izgledom trga, kao i zalaganjem grada da se on izgradi.
Milica Vinaver Ković: Neverovatan preobražaj, odgovara Vinaverovoj poetici
-Toliko sam dirnuta da ne nalazim reči. Želela bih najpre da se zahvalim čelnicima i građanima grada Šapca. Ovo je samo kruna višedecenijskog napora koji Grad Šabac ulaže u uspomenu i negovanje tradicije u vezi sa imenom Stanislava Vinavera. Grad Šabac je mnogo više posvetio Vinaveru od spomenika ili biste, kako se obično velikanima posvećuje, i pre ovog trga i venca, ulaganjem u kulturu. Fascinirana sam kako ovaj trg izgleda moderno i svetski, mislim da je preobražaj neverovatan i na neki način i odgovara poetici Stanislava Vinavera u svojoj uređenoj neuređenosti – naglasila je Vinaver Ković.
Arhitekta Milena Zindović koja je projektovala trg navela je da će kad stigne proleće i olista drveće trg dobiti svoj potpun izgled. Središte trga oslobođeno je popločanja i njega čini travnati tepih. Oblikovanje „ploča“ koje mestimično ulaze i izlaze iz zelenila, dodatno naglašava osećaj slojevitosti. Po popločanju i dalje „klize kuće i ljudi“, ali sada daleko bezbednije i pristupačnije. A kada se umore od te matice koja ih nosi, odmor mogu potražiti na klupama, čiji je dizajn inspirisan Vinaverovim tekstom.
-Trava predstavlja taj sloj na kom raste cveće i drveće, kako kaže Vinaver, na kome treba da se odmorimo od užurbanog gradskog života koji vodimo na ovom sloju popločanja kuća i ljudi. Ova svetla, hor i muzika, to će biti pravi treći sloj, kako ga opisuje Vinaver, gde su muzike, svetla, gde je ta duhovnost i naša povezanost sa vaseljenom. Klupe su oblikovane prema elektranama koje opisuje Vinaver i koje u njegovom tekstu mame ljude da priđu i da te brojeve po svom nahođenju promene. Međutim, ljudi ne znaju da, kada se ti brojevi nasumično promene, dođe do velikih disbalansa u univerzumu. Nadam se da će ove moje klupe privući građane da dođu i sednu na njih. Vidim da deca već uživaju i trčkaraju po travi, što je i bila zamisao- da građani što više koriste trg i što više uživaju u njemu – podvukla je Zindovićeva.
U zelenoj površini na Vinaverovom trgu zasađeno je 15 novih sadnica drveća- njihove krošnje postaće deo trećeg, efemernog sloja trga, uz nove stubove osvetljenja i pergolu. Crvena pergola je ekspresionistički element oblikovanja trga, inspirisanog Vinaverovom pripovetkom „Gromobran svemira“.
Dragana Dimitrijević
