Rijaliti Srbija
Onaj lik koji je smislio (u drugoj polovini 19. veka a ne u „doba Nemanjića“) čuvenu parolu: Samo sloga Srbina spasava je bio, sada to pouzdano znamo, veliki zajebant. Jer, ko bi pri zdravoj pameti poslao ovakvu poruku za ozbiljno. Nešto što je u osnovi glupo a i nemoguće i nepotrebno.
Srbi i sloga u istoj rečenici to je oksimoron.
E, ali dva ovdašnja i sadašnja morona, jedan iz Srbije a drugi iz Republike Srpske (jedan od dva ravnopravna entiteta u BiH) napravili su ovih dana vašar koji su nazvali Svesrpski sabor da bi pokazali jedinstvo (i slogu) srpskog naroda sa ove i sa one strane Drine a i šire. Ali, braćo i sestre, nije bilo šire jer gde se na toj paradi populizma i kiča dedoše Srbi iz dijaspore koji su u ogromnim količinama razbacani širom planete, od nemila do nedraga, pa onda ovi iz susjedstva – iz Slovenije, Hrvatske (izbeglice iz 90-ih se ne računaju, oni su u većini zadužili članske karte napredne sekte) S. Makedonije (iz Crne Gore bio samo onaj „velikosrbin“ i velikomučenik u glavu Mandić) i još mnogi drugi sa srpskim korenima i izlivom srpstva (i čekićstva) u mozak.
Naravno da je svoj “skromni” doprinos izvoleo isporučiti i prvi čovek SPC-a Porfirije Perić koji nije vadio mir iz usta ali oči su ga prodale.
Znači, ceo taj neukusni performans da bi se dva klipana, Mile i Aca, pravili važni onako fizički veliki a kao ljudi mali i neugodni poput buva u krasti, sve u slavu njihovog političkog i vlastodržačkog rejtinga, naročito Ace Srbina koji je celu ovu zajebanciju i osmislio da bi promovisao sebe kao Vođu svih Srba (jedan narod, jedan sabor, jedan Firer), jednog i jedinog, koji se danonoćno bori za interese svog naroda, ne jede, ne spava, bije bitke protiv izmišljenih neprijatelja, e da bi njegovi podanici mogli mirno da spavaju i uživaju u blagostanju koje im je On omogućio, da budu srećni što su najsiromašniji građani i građanke u Evropi, što žive u društvu prepunom nasilja, straha i nesigurnosti dok naprednjačka ekipa lopuža i lupeža živi svoj san u „zlatnom dobu“…
A cela ta šarada prošla je neslavno, džaba su sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću (a sve režimski propagandne do bola) prikazivali dešavanja na trgovima, ulicama i kojekude, folklorni ansambli su tancovali za sve pare, pevale su se borbene pesme o Aleksandru Komandantu (buduća himna Srbije), nedužna deca iskorišćena za sitan ćar modernih fašista, govornici su vrteli izlizane fraze u krug, nije bilo pravih emocija ni iskrenog patriotizma, tek rutina da se odradi posao bacanja prašine u oči pučanstvu po ko zna koji put. Da se ne vidi epska krađa koja traje više od decenije i, kako stvari stoje, nastaviće se u nedogled.
Krađa nacionalnog identiteta, državnog suvereniteta (Kosovo je praktično priznato kao nezavisna država upravo od lažnih čuvara kosovskog mita i sličnih fantazija), krađa izbora koja se dešava u realnom vremenu, prirodnih resursa kao zajedničke imovine svih stanovnika ove lepe i tužne teritorije na brdovitom Balkanu. I da se Aca od Čipuljića kruniše za cara Srbije i svih Srba i da sirotinja raja bude srećna i dugovečna i sve bogznakako, čiča-miča gotova je priča. Ko je zemio, zemio je…
Ide leto, idealno godišnje doba da se pusti mozak na pašu, da se guzica smoči u neku vodu, slanu ili slatku svejedno, da se zaborave sve one loše stvari koje su nas gnjavile i davile mesecima (i godinama) unazad a do jeseni ko živ ko mrtav, kreću pripreme za EXPO 27, biće ludo i nezaboravno.
Svesrpski slobodni pad je u toku i ne brinite – ništa ga neće zaustaviti.
Piše: Dragan Karalazić
