Dragi moji,
sve što sam učio na Fakultetu, pa i ovo što radim trideset i više godina, ovih dana stavljam pod sumnju. Nešto tu nije u redu. Nikako nisam znao da se u penziju može otići na predlog Ministra… kao što nisam znao ni to da postoji kriminalizovani deo policije kojeg taj isti Ministar uopšte i ne pokušava da procesuira, a pominje ih kao faktor koji je pokušao da iskoristi proces racionalizacije (čitaj davanje otkaza) za preuzimanje još većeg uticaja u Službi… Gde nas ovakvo ponašanje vodi? U Europu sigurno ne… A tako smo joj se približili, zar ne…? Pa pregovaramo li, ili ne…
Slična je stvar i sa masovnim hapšenjem osumnjičenih za korupciju, koja vest je ovih dana preuzela primat nad onima o favoritima iz „Farme“ i „ Parova“… I u toj situaciji se Naciji predočava da su ovog puta dokazi čvrsti i da se niko neće izvući… Naravno da niko u ovoj zemlji ne može biti protiv borbe koja ima za cilj otkrivanje korupcionaških afera, ali mi nekako sve ovo zvuči suviše predizborno, jer zašto bi svaka ovakva vest morala da bude u udarnom terminu, uživo komentarisana, pa sve još sa Ministrom u prvom planu, i onima oko njega u drugom… Nekako imam utisak da bi Nacija više verovala izdatom saopštenju za javnost u kojoj bi se iznelo ono što javnost može i treba da zna, jer ovako, sve nekako ima prizvuk političkog marketinga… Daj Bože da grešim…
Naš Predsednik se pomalo obrušio na Crnu Goru i njenu nezavisnost je stavio pod znak pitanja, jer kako reče „Srbija se ne može porediti sa Crnom Gorom, jer nije ničija igračka“… Jasna je aluzija na spočitavanje evroatlantskih aspiracija Crnogoraca vezanih za poziv u NATO… Zbog čega je sporno da Brđani uđu u NATO, ako ih NATO zove, a oni to hoće…? Međutim, lako je razumeti ovaj Tomin izlet u neispitane sfere interesa druge države… To je sve rečeno za „Sputnjik“, rusko glasilo… Bilo bi interesantno da li bi istu stvar rekao i recimo „Njujork tajmsu“… Da li veliki Vladimir čita „Sputnjik“, ne znam, ali ako čita, siguran sam da je blagonaklono klimnuo glavom i neminovno je pomislio: „moramo uvoziti u Rusiji, srpski Fiat, i to bez carine“… mada se odmah setio i onih devet poljubaca…
Kako se ovih dana, malo-malo pa otvara neka deonica auto-puta, bez ikakve dileme se može zaključiti da Srbiju čeka set novih izbora… Redovni su oni na opštinskom i pokrajinskom nivou… Da li će biti republičkih i predsedničkih, videćemo, ali sam siguran da hoće… Te predizborne aktivnostoi su razbibriga za političare, jer obilaze zemlju, drže mitinge i promocije, obećavaju i hvale sebe, a kude one prethodne i one koji bi da ih smene… A ta igra nije baš tako ni jeftina… Poreske obveznike, one malobrojne, sve to košta, ali je izgleda to najlepši način da se u Srbiji izbegnu odgovori na ona najteža pitanja… kao recimo ono, zbog čega je Srbija na samom dnu u Regionu po rastu BDP-a (bruto društvenog proizvoda)… Svi ti veličanstveni i istorijski uspesi, kojima smo svedoci svakoga dana, gase se i padaju na ovoj tački istine… Kod nas 0,5 odsto, a recimo u Bosni i Hercegovini 2,8 odsto… u Crnoj Gori čak 4 odsto!!!
Uvođenje TV pretplate u iznosu od 150 dinara za Javne servise u Beogradu i Novom Sadu, samo je izraz zaštite ovih Medijskih kuća od tržišta… Ako je to i zaštita od šunda kojim su opterećene tržišno prepuštene TV stanice, onda je to i razumljivo, ali i opravdano… Međutim, i to samo delimično… jer ako je državni interes da vodi brigu o Javnim servisima, zbog čega to prebacuje na narod… Namet nije veliki, ali je svakomesečni, i on na nivou godine dana iznosi 15 evra, pa puta broj pretplatnika,kojih je oko 3 miliona, pa vidite… i tako će od prvog dana 2016.g. penzioneri morati svoju nedavno vraćenu crkavicu od penzije, da usmere ka Bujoševićevim tele-zvezdama… za nove silikone i krpice…
Gledam ovih dana u brojnim trgovinskim marketima svu onu robu koja se nalazi na akcijama, ali posmatram i koliki su računi na kasama. Umanjio se broj artikala u kolicima ili korpama, a računi su sve manji… O čemu se zapravo radi…? Odakle toliko osiromašenje prosečnog građanina…? Možda se odgovor krije u tome što je Šabac opozicioni grad, pa je svakako ispod onih gradova gde država, odnosno vlast, plasira novac za razvoj tih gradova… Možda je to? A možda i nije? Možda je odgovor u tome što smo postali štedljiviji i manje rasipni, pa crkavicu ne trošimo po Marketima…? Ili, možda je sve ipak u tome da smo zabrinuti za svoju budužnost i stanje naših prihoda, pa sve češće odustajemo od potrošnje, makar i ove prednovogodišnje…? Na kraju, možda su nam prihodi sve manji i manji, a kako vreme ide i neizvesniji…? Neznam, ali da nam nešto baš i ne ide, vidljivo je i jasno svakome… Samo, gde je izlaz…i ima li ga uopšte….? E to je pitanje za ove koji bi da vladaju nama i našim životima u budućnosti… Neka nađu odgovor na ovo tako jednostavno i prosto pitanje…ili, za početak, neka nas puste da živimo ove naše živote, kakvi su, takvi su, naši su… jedni, jedini…
Želim Vam sve najbolje… I puno, baš puno zdravlja i sreće u Novoj 2016.g. Sve ostalo će doći samo po sebi… pa možda i bolji život… mada…
Sve Vas volim i pozdravljam.