Mitar Pavlović, novi rukometni selektor Centralne Srbije za 2006. i 2007. godište
Rukometni savez Srbije postavio je Mitra Pavlovića za selektora Centralne Srbije za 2006. i 2007. godište i koordinatora Mačvansko- kolubarskog okruga za decu od 2004. do 2009. godišta. Kroz svakodnevnu komunikaciju sa selektorima ostalih regiona, trenerima i rukovodstvima, mlade talente nastojaće da usmeri na pravi put, rukometnim stazama. Prateći rad u celokupnom okrugu, Pavlović je u proteklom periodu već posetio klubove „Ub“, „Loznica“, „Valjevo“, kao i šabačku „Metaloplastiku“ i u razgovorima sa njihovim upravama napravio dogovore za realizaciju planova u cilju dobijanja kvalitetnog podmlatka na parketu.
-Izabran sam pre dva meseca, kada je u usledila promena u Rukometnom savezu, a uporedo sa tom promenom su želeli promene i na regionalnom nivou. Oberučke sam prihvatio poziv, jer stvarno mislim da, pogotovo mladi ljudi koji su ambiciozni, mogu da unaprede i osveže rukomet. U Mačvansko- kolubarskom okrugu imamo „Metaloplastiku“, „Loznicu“, „Ub“ i „Valjevo“. U Centralnoj Srbiji ima ukupno sedam regiona sa mnogo klubova i sa tim koordinatorima sam takođe u kontaktu. Moj način rada je takav da pozovem i vidim što više dece, ne da to budu jedna ista deca, nego da vidimo što više i iz tog kvantiteta onda da izaberemo kvalitet. Sa trenerima imam svakodnevnu komunikaciju, jer deca za tri- četiri meseca mogu i te kako da napreduju. Hoćemo da ih rotiramo što više i nadam se da ćemo napraviti jednu dobru stvar za region. Ne volim da obećavam ništa, vreme je merilo koje će da pokaže kako radim- navodi Pavlović za „Podrinske“.
Sve se sem uspeha oprašta
Petnaestak dana pre nego što je usledio poziv za selektora, Mitar Pavlović ostao je bez funkcije trenera seniora ORK „Mačva“, kluba iz Bogatića sa kojim je u prethodnom periodu postigao zapažene rezultate.
-Nisam više trener zbog nekih stvari koje se mene ne tiču, ali novo rukovodstvo je pokazalo kako radi. Nažalost, ta „Mačva“ u kojoj smo bili Miroljub Miša Stanić, Slobodan Ražić Teča i ja, stabilan klub, konstantno u vrhu tabele, koji se borio za ulazak u Super A ligu, nije naišla na podršku novog rukovodstva Bogatića. Jednostavno smo se okrenuli i otišli. Nažalost, slobodno mogu da kažem da naša „Mačva“ sad trenutno ispada iz Super B lige. Kao trener, bavio sam se samo rukometnom igrom, odnosno, kako ja volim da kažem, rukometnim terenom 40 puta 20 i van toga me ništa nije interesovalo. Poznajući ljude koji su bili oko mene, sve optužbe na račun prethodnog rukovodstva kluba su velika laž, što će vreme i da pokaže. Ljudi snose odgovornost za ono što rade, a vreme je najbolji pokazatelj. Prema tome, sačekaćemo, pa ćemo da vidimo šta će biti. Žao mi je što se sve to izdešavalo. Nažalost, još jednom se pokazalo da će u našoj zemlji sve da ti oproste, ali uspeh ne- ističe Pavlović.
Zadužen je za izbor dece 2006. i 2007. godište za reprezentaciju Centralne Srbije, a ostalim selektorima predlaže decu 2008. i 2009, kao i 2004. i 2005. godište. Na dnevnom nivou razgovara sa zaduženima za Beograd i Vojvodinu, kao i čelnim selektorom. Konsultacije su neophodne, kao i usaglašavanje oko igrača, kako bi unapredili rukomet na najboji mogući način.
-Žao mi je što Valjevo ne radi više s decom, jer nemaju finansijske i organizacone uslove za to. U Loznici i Ubu je promenjeno rukovodstvo klubova i oni su ambiciozno počeli da rade na unapređenju uslova u svim segmentima. Na sastanku sa njima sam im rekao da su deca, omladinski pogon, merilo kluba. Smatram da svaki ozbiljan klub mora da ima školu rukometa, kao i koordinatora koji će da prati rad tih trenera i mislim da je to jedini put ka uspehu. To je sistem koji je uspostavljen kad sam ja bio igrač „Metaloplastike“, a uspostavio ga je Đoka Petrović i ljudi koji su bili unutar kluba, profesori koji su okupljali decu. Međutim, sad je došlo drugo vreme, koje zahteva od nas da uložimo velike napore i animiramo zainteresovane, da ih odvedemo na rukomet. Znamo svi da je rukomet pao na niske grane, da nije toliko popularan kao fudbal, košarka, pa čak i odbojka i ulažemo jako velike napore da se to promeni- ističe Pavlović.
To je, napominje, proces koji ima jasno uspostavljen plan realizacije.
-Svakom detetu mora da se posveti pažnja, mora da igra, to je ono što ga drži. Nije poenta samo u članarini i treninzima, mora da igra, a naravno, kad dođe u juniorski pogon, kreće „čistilište“. Onda trener prve ekipe uzima decu koja su dorasla prvom timu, a onima koji nisu se zahvali na saradnji i oni će sreću potražiti u nekom drugom klubu. To je neki sistem kroz koji sam i ja prošao i koji je davao rezultate. Kreće se od škola, gde svaki rukometni klub mora da napravi saradnju sa profesorima fizičkog, da posveti pažnju rukometu, da se održavaju treninzi, vrše klupske promocije kroz škole i to je jedini način da privučemo mlade- zaključuje Pavlović.
Ekipa koja radi na mladim rukometnim nadama već prima pohvale i to je znak da su na dobrom putu na kome će nastojati da ostanu, za dobrobit i budućnost rukometa i svih onih kojima je taj sport u srcu.
D.Dimitrijević