Svetski dan moždanog udara:
Šabački neurolozi u proseku mesečno urade između jedne do dve trombolitičke terapije koja se primenjuje kod ishemijskog moždanog udara. Najdrastičniji primer zabeležen je u leto 2023. godine kada je za svega mesec i po dana u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ urađeno čak sedam tromboliza. Uprkos dobrom ishodu ovakvog vida lečenja, lekare zabrinjava što je starosna granica pacijenata sa moždanim udarom sve niža.
Kod moždanog udara najvažnije je brzo reagovanje. Od početka prvih simptoma do primanja terapije ne sme da protekne više od četiri sata. Nažalost, dešava se da se pacijent lekaru ne javi na vreme i tada izostaje željeni rezultat terapije. Svako odlaganje lečenja dovodi do nepopravljivih oštećenja i invaliditeta, a pravovremena reakcija ne samo da spašava život, već i smanjuje posledice moždanog udara.
– Ako pacijent primeti tegobe kao što su slabost jedne polovine tela, trnjenje ruke, noge, otežan govor, vrtoglavicu, bez odlaganja je potrebno da se javi lekaru. U okviru takozvanog „zlatnog sata“, a to je približno tri do četiri sata, možemo da primenimo trombolitičku terapiju i na taj način da sprečimo posledicu samog patološkog stanja koje bi izazvao moždani udar – kaže neurolog dr Biljana Đorđević Petrović.
Moždani udar ili šlog, po procentu smrtnosti nalazi se na trećem mestu, odmah iza bolesti srca i smrtnosti usled karcinoma. Ishemijski moždani udar čini preko 80 odsto slučajeva, a nastaje tako što krvni ugrušak zapuši krvni sud i time prekine ili smanji dotok krvi u mozak. Trombolizom se ovi ugrušci razgrađuju i ponovo uspostavlja cirkulacija.
– Ako zanemarimo genetsku predodređenost, faktori rizika koji dovode do moždanog udara su povišeni krvni pritisak, neregulisane vrednosti šećera u krvi, visok nivo holesterola. Sve je to uglavnom posledica nezdravih životnih navika. Kao lekara zabrinjava me što se sve više pacijenata u četvrtoj i petoj deceniji života javljaju sa tegobama za koje utvrdimo da su moždani udar. To su, tzv. „mladi vaskularci“ koji nažalost pokazuju da moždani udar nije više bolest starije populacije, već pogađa i znatno mlađe – ističe dr Biljana Đorđević Petrović.
U šabačkoj bolnici u Službi neurologije u okviru koje radi Jedinica za moždani udar, trombolitička terapija primenjuje se uspešno već deset godina. Sprovode je neurolozi koji su prošli edukaciju u odeljenju Urgentne neurologije UKCS Beograd. O ovim pacijentima brine deset sestara i tehničara koji su u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ u Beogradu prošli edukaciju.
SIMPTOMI MOŽDANOG UDARA:
– slabost jedne polovine tela
– otežan govor
– oduzetost jedne polovine lica
– vrtoglavica
FAKTORI RIZIKA:
– povišeni krvni pritisak
– povišena vrednost šećera u krvi
– visok nivo holesterola
– gojaznost
– pušenje
– fizička neaktivnost
– stres
PREVENCIJA MOŽDANOG UDARA:
– regulisanje krvnog pritiska, šećera i masnoće u krvi
– fizička aktivnost
– smanjenje prekomerne težine
– prestanak pušenja
– umerenost u jelu i piću