Rijaliti Srbija
Svadbarski kupus je poželjno kuvati u zemljanom loncu. U nedostatku zemljanog lonca posudu u kojoj se kuva kupus dobro povezati alu folijom.
Ohrid. Jezero. Biljana platno beli. Proleće samo što nije. Kancelarija evropskog posrednika u razgovorima Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, za ovu priliku pretvorena u matični ured. Prisutni: matičar, mlada, mladoženja i svedoci.
Matičar (Lajčak): Da li vi Aleksandre Vučiću pri punoj svesti i svojom voljom uzimate ovu (ovog) ovde prisutnu (prisutnog) Aljbina Kurtija za svoju suprugu (supruga) koju (koga) ćete voleti, maziti i paziti, i u dobru i u zlu dok vas Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ne rastavi (sastavi)?
Mladoženja (mlada) AV: Da i ne. Prihvatam „bračni ugovor“ (nemačko-francuski-evropski plan za Kosovo) koji predviđa puni suverenitet ovog entiteta kao države ali nikada neću ništa potpisati i priznati lažnu državu Kosovo niti njeno članstvo u UN.
Matičar (Lajčak): Dali vi Aljbine Kurti pri punoj svesti i bla, bla, bla uzimate ovog (ovu) ovde prisutnog (prisutnu) Aleksandra Vučića za svog supruga (suprugu) i tako dalje i tome bliže dok vas famozni Sporazum ne rastavi (sastavi)?
Mlada (mladoženja) AK: I da i ne. Prihvatam „bračni ugovor“ (nemačko-francuski-evropski plan) ali ne prihvatam da se na Kosovu formira Zajednica srpskih opština (samouprava) po potpisanom Briselskom sporazumu pre deset godina već nekako drugačije, možda kao nevladina organizacija bez izvršnih ovlašćenja osim za paradu ili nešto slično. A potpis na Sporazum obavezno i obostrano priznanje se podrazumeva.
Matičar (Lajčak): Pa, čekajte bre mladenci, ne može to tako. Nije vam ovo švedski sto pa da uzimate šta vam se sviđa a ono što vam nije po volji da odbacujete. Ovaj „bračni ugovor“ se prihvata ili odbija u celini i nikako drugačije. To su vam posrednici (kumovi) u razgovorima pred venčanje već objasnili i vi ste se sa tim saglasili. Nema sad hoću piškim, neću kakim.
Mladoženja (mlada) AV: Dobro, de, što se odmah ljutite. Poznato je da je moja politička filozofija da sam uvek „malo trudan“. Ja sam onim mojim žabama (podanicima, narodu) kod kuće obećao po hiljaditi put da nikada ništa neću potpisati a pošto su sada već dobrano skuvane i ovu priču kao i sve ostale prodaću im kao rog za sveću bez većih problema. Dakle, za svatove sa moje strane ne brinite. Zato kažem i da i ne. I podvlačim crvene linije koje kao meduze blede na suncu iz dana u dan. A, ionako, to svi znaju, i oni koji me vole po službenoj dužnosti (i obožavaoci do ludila i natrag) i oni koji me mrze (neka ih još malo dok i njih ne skuvam ili još bolje ne ispržim na vrelom ulju mojih ružičastih medija), najvažnija je ljubav a to se u ovom slučaju ne dovodi u pitanje.
Mlada (mladoženja) AK: Ja sam kao mlad i neiskusan mislio (govorio i radio) da sa Srbijom nikada ne treba ni razgovarati a kamoli praviti bilo kakve dogovore i sporazume a tek „bračne ugovore“, e to nisam mogao ni da sanjam. Ali, sada kada me svom težinom pritiska najbliža rodbina (Amerikanci) i tera me da odrastem i budem ozbiljan i odgovoran, legao sam na rudu i evo prihvatio najnoviji (uzmi ili ostavi) plan za Kosovo uz podebljane crvene linije (šta god one bile) a rodila se i ljubav i zato veselo gledam u budućnost.
Matičar (Lajčak): Dakle, dame i gospodo, bez obzira na sva proseravanja mlade i mladoženje mogu da obznanim da je brak između AV i AK sklopljen i da se nadam da je to tek početak jedne divne saradnje, zajednice ljubavi i prijateljstva, i da će mladenci u tome uživati dugo i biti srećni i zadovoljni. Čiča miča gotova je priča, za laku noć deco.
Mladoženja (mlada) AV: Spavajmo, sanjajmo…
Mlada (mladoženja) AK: A nismo ni probali svadbarski kupus…
P.S. Kao svedoci (kumovi) ovom istorijskom događaju prisustvovali su: Žozep Borelj, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i Gabrijel Eskobar izaslanik SAD za Zapadni Balkan.
Piše: Dragan Karalazić
