SAOPŠTENJE RESORA ZA POLJOPRIVREDU GRADSKOG ODBORA ZAJEDNO ZA SRBIJU ŠABAC
Svakako je 2021. godina jedna od najsušnijih od kada se vodi klimatska statistika, barem na području Republike Srbije. Nije problem samo u smanjenoj količini padavina, mada su i one ispod proseka, nego u njihovom neravnomernom rasporedu (bilans padavina i njihovo vreme se nisu podudarili sa fenofazama biljaka), kao i u izuzetno visokim temperaturama u dužem vremenskom periodu. Hidrolozi kažu da je nivo reka i jezera značajno smanjen, a to se uočava i golim okom, ali ono što je ozbiljna posledica koja se ne vidi golim okom je nivo podzemnih voda i njihovi podzemni tokovi. Presušuju izvori, ili se značajno smanjuje njihova izdašnost, kao i bunari. Obzirom da se to primećuje sa manjih dubina ka većim, za zaključiti je da je došlo do evidentne migracije podzemnih rezervi vode na veće dubine. To ugrožava elementarni život u ruralnim područjima.
Takve klimatske okolnosti su značajno uticale na porast i razvoj, kao i na prinose u suvom ratarenju, a već povrtarsku i voćarsku proizvodnju je nemoguće i zamisliti, a kamoli organizovati bez sistema za navodnjavanje. Pored toga što je suša smanjila prinos, značajno je uticala i na kvalitet ovogodišnjeg roda.
Slušajući državne službenike iz Ministarstva poljoprivrede, pre svega samog ministra, koji nepotrebno, prozaično i providno relativizuje posledice suše pa u Kovinu na sastanku sa poljoprivrednicima kaže da će prinosi biti na nivou višegodišnjih proseka, što je samo po sebi floskula i ne znači ništa, a prinosi su na nivou od 30-50% u odnosu na prošlu godinu.
Isti taj ministar na sastanku sa poljoprivrednicima u Mionici priznaje da su efekti suše evidentni i da će država učiniti sve da ih ublaži, pa objašnjava da je u pripremi konkurs za nabavku traktora pod subvencionisanim uslovima. Inače, IPARD-IMA i raznim vrstama mera neprimenjivim u realnim srpskim uslovima mu je/im je omiljena prašina koju bacaju u oči nesrećnim proizvođačima.
To je isto kao kad bi žednom i dehidriranom čoveku rekli da će mu se pomoći da kupi neko prevozno sredstvo da se preveze do vode. Vodu mu ne nude.
U slučaju suše ovakvih razmera i sa ovakvim posledicama voda je novac sad i odmah.
Pre svega novac koji Država duguje poljoprivredi po osnovu različitih vidova subvencija i premija u zadnjih nekoliko godina. Niko ne zna tačno po kojim sve osnovima, koliko dugo i koje apsolutne iznose duguje različitim sektorima poljoprivrede.
- TRAŽIMO DA SE U ROKU OD 15 DANA JAVNO OBJAVI SALDIRANI SPISAK SVIH DUGOVANJA, A DA SE TA DUGOVANJA IZMIRE U ROKU OD 30 DANA.
-Za ovo ne treba nikakva budžetska niti upravna procedura. Sve te pozicije su već obuhvaćene usvojenim budžetima. To je svakako neuporedivo manje od 8 MRD E koliko je, i koliko će, biti isplaćeno za kupovinu socijalnog mira pod različitim izgovorima i obrazloženjima, a defacto se svodi na kupovinu glasova.
- TRAŽIMO DA SE SUBVENCIJE PO HEKTARU PODIGNU NA 12.000 dinara u narednoj godini i da se ZA NAREDNE 3-5 GODINA URADI PROGRAM KONCENTRISANE, KONTROLISANE I PO RAZLIČITIM VIDOVIMA SELEKTIVNE PODRŠKE ZA OPORAVAK POLJOPRIVREDE, bez obzira na pristupne pregovore EU, potpisane obaveze po SPP, jer sve to postaje besmisleno ako nam poljoprivreda kolabira, a ona je na dva koraka od toga.
Za premije od 12.000/ha godišnje treba izdvojiti cca 360 MIL E, što je 22 puta manje od pomenutih 8 MRD za kupovinu socijalnog mira i glasova.
PREMA RAČUNICAMA OZBILJNIH SVETSKIH ANALITIČARA SRPSKA POLJOPRIVREDA IMA POTENCIJAL ZA 30 MILIJARDI EVRA GODIŠNJE.
- TRAŽIMO DA SE ODMAH, ZA JESENJE RADOVE, ODOBRI 50L/HA DIZELA PO SUBVENCIONISANOJ CENI OD 100DIN/L, KAO I DA SE TA MERA UGRADI U POMENUTI PROGRAM OPORAVKA ZA CEO PERIOD NJEGOVOG VAŽENJA I TO ZA KOLIČINU OD 80L/HA/GOD.
-Praktično to znači da se država odrekne akcize i PDV-a na dizel za poljoprivredu. Novčano to iznosi 21 MIL E/ god.
ZA DRŽAVU „BLAGOSTANJA, BUDŽETSKOG SUFICITA I SA NAJVIŠOM STOPOM RASTA U EVROPI“ to ne bi predstavljalo problem.
- TRAŽIMO DA PREMIJA ZA MLEKO BUDE POVEĆANA, NE SAMO ZA 3 DIN, NEGO ZA 5-10 DIN RAZVRSTANO PO KATEGORIJAMA KVALITETA.
- TRAŽIMO DA CENA ŽIVE STOKE U PERIODU TRAJANJA PROGRAMA BUDE GARANTOVANA I TO 1,3 E ZA SVINJE I 2,2 E ZA TOVNU JUNAD. Cena mesa i prerađevina u maloprodaji je formirana kao da su cene žive stoke kao prethodno navedene. Činjenica je da 50-60% potreba za mesom i prerađevinama zadovoljavamo iz uvoza. Pa tako sa onim skupo plaćenim socijalnim mirom u iznosu od 8 milijardi kupujemo i razvijamo proizvode iz EU, umesto svoje.
Sektorska analiza stanja, predlog pojedinačnih mera i izračun mogućih efekata će tek da usledi.