Novinari u Srbiji se konstantno suočavaji s mnogim izazovima i veoma često su ugroženi pri obavljanju posla kojim se bave uprkos zakonskim garancijama države za njihove bezbednosti.
Već godinama unazad različiti domaći i međunarodni izveštaji upozoravaju na sve veći porast nasilja nad novinarima a zastrašivanja iz godine u godinu dobijaju nove i nove oblike i postaju sve ozbiljnija. Tako ispada da novinari, kako stvari stoje, izveštavaju u neprijateljskom okruženju, a pretnje im dolaze od različitih društvenih aktera, uključujući i političke lidere. Istovremeno, neprocesuiranje napada na novinare i izostanka pravde, dovodi do nepoverenja među novinarima da će biti zaštićeni čak i ako prijave napade i pretnje.
Rezultat ovakvog stanja je da se novinari neretko suzdržavaju od prijavljivanja napada, a da umesto toga biraju strategije autocenzure ili suzdržavanja o izveštavanjima o određenim temama.
Iako, ukupno gledano, bezbedno medijsko okruženje nije samo ključno za očuvanje integriteta novinarske profesije, već i za jačanje demokratije, ljudskih prava i poverenja javnosti u medijske institucije u Srbiji nije mnogo učinjeno da se poboljša rad novinara.
Sloboda medija u Srbiji je često pod pritiskom. Prema izvještajima međunarodnih organizacija kao što su Reporteri bez granica (RSF) i Freedom House, Srbija se suočava s problemima u vezi s medijskim slobodama, uključujući politički pritisak i cenzuru.
Novinari često postaju meta napada i pretnji, kako fizičkih tako i verbalnih. Zabeleženi su slučajevi zastrašivanja, napada na imovinu novinara, kao i slučajevi koji nisu adekvatno istraženi ili procesuirani.
Mnogi novinari rade u teškim ekonomskim uslovima. Plate su često niske, a radni uslovi nesigurni. Postoji i problem koncentracije vlasništva nad medijima, što dovodi do autocenzure i nedostatka pluralizma.
Iako postoje zakoni koji bi trebali da štite slobodu medija i novinara, često se kritikuje njihova neefikasna primena. Takođe, medijska regulativa je često podložna političkom uticaju.
Sa rastom digitalnih medija, novinari se suočavaju i sa izazovima u vezi s digitalnom bezbednošću, uključujući hakovanje, nadzor i zloupotrebu podataka.
Uprkos ovim izazovima, mnogi hrabri novinari u Srbiji nastavljaju da obavljaju svoj posao s integritetom i profesionalizmom, nastavljaju da rade na istraživanju i izveštavanju o važnim pitanjima, zalažući se za istinu i pravo javnosti na informisanje rizikujući svoju sigurnost u tom procesu.
Lokalni mediji
Mnogi lokalni mediji su kroz proces privatizacije završili u rukama biznismena koji su bliski vladajućoj političkoj partiji. I ono što se primećuje poslednjih nekoliko godina jeste izrazita politizacija lokalnih medija i to takva da čitava jedna mreža lokalnih medija služi, ne da bi se bavila lokalnim temama, nego da kroz svoje informativne programe prenosi sadržaj kablovskih televizija, uživo obraćanja predsednika ili predsednice Skupštine. To se može videti svakodnevno prateći lokalne medije, recimo, u Šapcu i Loznici.
Osim toga, ono što je zabrinjavajuće je i to da se osnivaju mediji koji su pod direktnom kontrolom vlasti a čiji su osnivači nekakva „Udruženja novinara“, takođe, bliska vlasti.
Naravno takvi mediji traju onoliko koliko je potrebno da vlast sprovede nekakav svj štetni naum i da se iz lokalnih budžeta ispumpaju pare namenjene medijima a potom se gase.
Fizički napadi:
Napadi na novinare u Srbiji su nažalost, takođe, česta pojava i predstavljaju ozbiljan problem za slobodu medija i bezbednost novinara.
Novinari su često žrtve fizičkih napada, koji uključuju prebijanje, vandalizam na njihovoj imovini, i druge oblike fizičkog nasilja. Na primer, slučaj novinara Milana Jovanovića, čija je kuća zapaljena zbog njegovih istraživačkih članaka o korupciji, privukao je veliku pažnju javnosti.
Verbalne pretnje:
Novinari su često suočeni sa verbalnim pretnjama, kako na terenu, tako i putem društvenih mreža i drugih digitalnih platformi. Ove pretnje dolaze kako od pojedinaca, tako i od organizovanih grupa.
Sudski procesi i zastrašivanje::
Novinari su često meta sudskih procesa, koji se koriste kao sredstvo zastrašivanja. Tužbe za klevetu i druge vrste pravnih pritisaka često se koriste kako bi se novinari obeshrabrili u njihovom radu.
Nedostatak adekvatne zaštite:
Iako postoje zakoni koji bi trebali da štite novinare, njihova primena je često neadekvatna. Mnogi slučajevi napada na novinare ostaju nerešeni, a počinioci nekažnjeni.
Politički pritisak:
Novinari se suočavaju sa značajnim političkim pritiscima, koji dolaze od strane vlasti i političkih moćnika. Ovi pritisci mogu uključivati cenzuru, autocenzuru, i pritisak na medijske kuće da obustave objavljivanje određenih priča.
Ekonomski pritisak:
Ekonomija medija u Srbiji je takva da mnogi novinari rade u nesigurnim uslovima, što ih čini podložnijima pritiscima i napadima. Ovaj ekonomski pritisak može dovesti do autocenzure i smanjene slobode u izveštavanju.
Međunarodne organizacije i lokalne nevladine organizacije često osuđuju napade na novinare i pozivaju na njihovu bolju zaštitu i slobode medija u Srbiji. Ali to ne daje rezultate…
“Izdajnik”
Svedoci smo da se novinarima veoma često, naračito u poslednje vreme, kači etiketa “izdajnik” što treba da znači da oni rade nešto što je protivno interesima njihovog naroda ili države i kao takvi predstavljaju opasnost koju je neophodno ukloniti.
A novinari se proglašavaju “izdajicama” kada izveštavaju kritički o vlasti, ako otkrivaju povezanost vlasti i kriminala, korupcionaške afere ili ukazuju na neke druge probleme u funkcionisanju vlasti i državnog aparata.
Mada, da bi novinar danas bilo proglašeni “izdajnikom” dovoljno je samo da se zameri, “stanete na žulj”, određenom moćnku koji sebe poistovećuju sa državom.
Projekat „Glineni golubovi“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
