Suđenje za verbalni delikt Nebojši Zelenoviću

Dva lica srpskog pravosuđa (2)

Za danas je pred Opštinskim sudom u Šapcu bilo zakazano suđenje Nebojši Zelenoviću, kopredsedniku stranke Zajedno i bivšem gradonačelniku Šapca, za navodne povrede ugleda SNS zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti. Postupak je pokrenut u decembru 2019. godine jer je retvitovao poruku gde je prikanazan broj članova SNS, upoređen sa brojem članova Nacionalističke stranke Nemačke, kao i sa brojem članova SPS i SKJ.  Iz stranke Zajedno ocenjuju da se Zelenoviću sudi  zbog verbalnog delikta, kao u mračna vremena Inkvizicije, fašizma i staljinizma.

Za sve ovo vreme Osnovni sud u Šapcu nije našao za shodno da postupi po tužbama zbog krađe izbora 2020. godine, očiglendog prebijanja i nasrtaja na goloruke građane na šabačkom mostu 27. novembra 2021. godine, poternicama za troje mladih Šapčana…

Svakako je najeklatantiji primer dvostrukih aršina da nijedna od više od trideset tužbi, sa sve dokazima, nije uzeta u razmatranje zbog krađe izbora. Bilo je tu pretnji, ucenjivanja, kupovine glasova, falsifikovanja glasačkih listića, a ni Ustavni sud nije našao za shodno da reaguje na podnete tužbe, iako bi trebalo da to pod hitno razmatra.

Podsećanja radi desilo se da je na izborima 2020. godine Gradska izborna komisija poništila izbore na svih sto biračkih mesta zbog raznih malverzacija, što je nezabeleženo u istoriji višestranačja.

O postupanju i nepostupanju Osnovnog suda očit primer je da je Dragan Milovanović  promptno uhapšen već istog dana kada su građani blokirali most, a sprečio je da pomahnitali vozač bagera ugrozi živote građana, među njima i dece.

On je, znajući stanje u srpskom pravosuđu, sporazumno priznao krivicu, i osuđen na uslovnu kaznu. S druge strane postoje brojne tužne i dokazi da su funkcioneri i aktivisti SNS motkama i čekićima nasrnuli na građene tokom blokade šabačkog mosta. Izuzev nemuštog od saopštenja ombudsmana da je policija postupila neprofesionalno, i povukla se desetak minuta pre kraja blokade mosta, i to tri dana pred zastarvanje slučaja, ništa nije preduzeto da se barem ukore pripandici policije.

S druge strane pred istim tim Osnovim sudom sudi se Dobrici Veselinoviću navodno što je uvredio načelenika šabačke policije, zbog istog tog nepostupanja.

Ništa ažurniji nije bio sud i tužilaštvo kada su osvanule poternice za troje mladih Šapčana, od kojih je jedan maloletnik, sa prepozanatljivim uratkom SNS.

U svemu ovome što se događa u Srbiji, od poplave svakovrsnog vida nasilja i masovnih ubistava, pokazalo se da svemu tome doprinosi i ovakvo pravosuđe i policija. Jeste da je navodno pravosuđe treća i nezavisna grana vlasti, i da je ovo država koja navodno počiva na vladavini prava, ali sve je to šminka, jer očiglendo da oni koji bi trebalo da sude po zakonu, naravno i po savesti, to ne čine. Vidi se to i po nepostupanju protiv očiglednog bezkakonja, nasilja, pljački, korupcije, i raznoraznih uzurpacija, a to vodi daljoj spirali nasilja.

I posle masovnih demostracija protiv nasilja ovaj režim radi po starom, sprema se nova Zadruga, RTS ništa ne menja u informisanju, i dalje sa PINK-a i Hepija iste poruke, isto odstojanje, niti tužilaštva, niti policija nije promenila svoj odnos, i dalje servilan odnos prema izvršnoj vlasti, uprkos brojnih mahinacija i zloupotreba.

Jedino se vidi zaoštreniji odnos prema protivnicima vlasti, kao što je osuda Milovana Brkića, urednika Tabloida, na 14 meseci zatvora, navodno zbog rušenja ustavnog poretka. Tu je i brzopetezno hapšenje novinara Boška Savkovića zbog navodnog nošenja Vučićeve lutke na protestima, kao nasrtaj na ustavni poredak. S druge strane Ustavni sud ni da pisne kada predsednik države svakodnevno krši Ustav kao i premijerka, prihvatajući poziciju podređene funkcije, iako po tom istom Ustavu, Vlada Srbije vodi unutrašnju i spoljnu poltiku države.

O postupanju pravosuđa sve govori i postupak u slučaju Jovanjica, kao i u slučaju suđenje bandi Veljka Belivuka. A ovamo se sudi zbog verbalnog delikta Nebojši Zelenoviću, za delo za koje se ne sudi ni u jednoj evropskoj pa ni u drugim demokratskim državama.

Dragan Eraković

Exit mobile version