Novi šef stručnog štaba RK „Metaloplastika“ Vladan Jordović za „Podrinske“
Novi šef stručnog štaba RK „Metaloplastika“ Vladan Jordović profesionalni angažman u Šapcu doživljava kao posebno zadovoljstvo, čast, ali i veliku obavezu, budući da klub u koji je došao u njegovom srcu ima posebno mesto, prvenstveno jer ga je igra nekadašnje ekipe opredelila da se bavi rukometom. Trenersku karijeru započeo je tamo gde je završio igračku- u Vrbasu, čiji je prvi tim uveo iz druge u prvu ligu tadašnje SR Jugoslavije, a najveći uspeh postigao kada je za mlađim kategorijama osvojio titulu juniorskog prvaka države. Potom je sa ekipom iz Kaća za osam godina igrao jedno finale Kupa, tri polufinala i dvaput ih izveo u Evropu. Dugo godina radio je u svim reprezentativnim kategorijama. Veselin Vujović ga prvi angažuje u stručnom štabu 2005. godine, trenirao je kadetsku i jedno vreme radio sa olimpijskom reprezentacijom tadašnje SCG. Kratko vreme bio je u stručnom štabu Jovice Cvetkovića, nakon čega pune četiri godine obavlja posao pomoćnika Veselina Vukovića. Četiri godine trenirao je mađarski klub Orošhaza, sa kojim je najveći uspeh prolazak tri runde EHF kupa. Pored trenerske karijere, radio je kao stručni saradnik na Fakultetu za sport i turizam, a još za vreme studija načinio je prve trenerske korake.
-Za mene je angažman u „Metaloplastici“ na neki način ostvarenje dečačkih snova. U tom smislu, trenutak kada sam postao trener „Metaloplastike“, jer kao igrač nisam imao taj kvalitet da dođem u taj klub, predstavlja veliku satisfakciju, čast i izazov i samim tim me obavezuje da uložim još više radne energije i entuzijazma, da na putu ka ostvarenju svih ciljeva koje je rukovodstvo postavilo ispred mene, ispred tima i na kraju, ispred kluba, i ostvarim. Ljudi iz današnjeg rukovodstva kluba su mi bili sportski rivali, dugo godina smo bili sportski prijatelji, tako da se ja ovde osećam kao svoj na svom. Ekipa koju sam zatekao je dobro utrenirana, gledao sam ih na nekoliko utakmica i putem DVD materijala. Moji prethodnici, Vuković i Matić, uradili su dobar posao. Shodno ciljevima koje je postavilo rukovodstvo kluba za budućnost, u prelaznom periodu uradićemo neke kontrolne treninge i testiranja, da dobijemo kompletnu sliku o igračkom kadru kojim raspolažemo- kaže Jordović za „Podrinske“.
Kakva je dugoročna strategija u narednom periodu, budući da ste potpisali ugovor na tri godine?
Tim je na neki način prošao tri nivoa selekcije i to se jasno vidi. Pošto sam imenovan za šefa stručnog štaba, snosiću odgovornost za rad mlađih kategorija, škole rukometa i prvi tim. Prvo treba da postavimo jedan sistem koji će poboljati prohodnost i produktivnost rada škole rukometa, takav sistem da akcentujemo rad sa najtalentovanijom decom Šapca i najtalentovanijom decom koja izađu iz škole rukometa. Paralelno sa tim moramo raditi na omasovljenju škole rukometa, postavljanju jasnih parametara i sistema rada po svim generacijama. Moramo pronaći alternativne moduse kako da deca imaju što više kvalitetnih utakmica, jer ih takmičarski duh drži u rukometu, a pored toga, stiču iskustvo i kvalitet. Prvi cilj je da postavimo ligu mini rukometa između osnovnih škola. Kad napravimo veliku bazu u mini rukometu, lako ćemo se usmeravati ka gore. Moraju se uraditi jedinstveni planovi i programi i jasan pregled igračkih pozicija za svaku generaciju, da znamo gde su nam deficiti, da bismo mogli da planiramo šta ćemo s prvim timom. Seniorski tim je sastavljen od mladih igrača, ali na nekim pozicijama zahteva doselekciju. Angažovali smo dva kadetska reprezentativca, Milana Milića i Đorđa Pisarića, desnog i levog beka, mlade, perspektivne igrače, i to je jedan od ciljeva kojim težimo- formiranje takmičarskog sastava koji će se sledeće godine plasirati u plej- of. Okosnica seniorskog sastava će biti desetak igrača koji će biti nosioci igre u tom trenutku i iza njih grupa od desetak mladih, talentovanih, najperspektivnijih igrača iz Šapca i Srbije, koji su reprezentativni potencijal. Praktično, postavićemo tim koji će već biti duže zajedno i imati veliki potencijal da ostvari najviše moguće ciljeve u okviru naše lige i države.
Kako ćete iskoristiti prelazni period?
Prelazni period ćemo iskoristiti da radimo na razvoju individualnih sposobnosti. Formiraćemo lične kartone svih igrača, jer je situacija u državi takva da je osnov svega proizvodnja igrača, te ćemo pokušati da ostvarimo maksimum u razvoju mladih igrača. Razgovaraćemo sa trenerima mlađih kategorija, obavićemo testiranja, podeliti individualne planove rada, i igrači će praktično imati jedan aktivan odmor, gde će svako morati da radi na onim deficitima koje smo uočili u toku tog prelaznog perioda. Poslednje nedelje jula startujemo sa pripremama. Počećemo u Šapcu i posle deset radnih dana testiranja putujemo u Bajinu Baštu. Kasnije slede serije odigravanja prijateljskih utakmica, trebaće vremena i strpljenja da dođemo do jednog prepoznatljivog modela i sistema igre koji će ekipu krasiti i da polako počnemo da zidamo zgradu „ciglu po ciglu“. Bavljenje rukometom je stil života i moramo biti svesni težine odgovornosti i zadovoljstva da nosimo grb „Metaloplastike“. Lajtmotiv mog boravka ovde, životne i rukometne filozofije, jeste da bavljenje sportom treba da bude stil života. Rukometaš „Metaloplastike“ mora biti pozitivan primer i uzor mladim generacijama, to je garant da ćemo imati veliki priliv dece koje če roditelji usmeravati u kolektiv u kome je pozitivna radna atmosfera, to je najbolja preporuka da se dete bavi rukometom. Svaki trener ima svoj stav oko sistema i postavke igre. „Metaloplastika“ mora igrati prepoznatljiv rukomet, mora biti prepoznatljiva po načinu selekcije, uzor i primer. Treba da bude ono što je bila pre, lučonoša, uvek posebna, da vratimo taj duh. Založiću se za to da šabačka deca dobiju pravu šansu.
Došli ste iz Mađarske, gde privatnici koji sponzorišu sportske klubove imaju olakšice od države u vidu umanjenja poreza. Da li je tako nešto moguće u Srbiji i koliko bi to pomoglo razvoju klubova?
To je jedini način, ali u Srbiji se to neće desiti. Naš Zakon o sportu jedan je od najobimnijih u Evropi i dok su druge države promenile po tri- četiri modela zakona o sportu, mi smo samo uradili taj jedan, koji nije doneo neka rešenja, koja će napraviti čvrst temelj za razvoj sporta u finansijskom smislu. Nažalost, na te stvari ne možemo da utičemo.
U tom pogledu, kako ste zadovoljni uslovima koje ste zateki u „Metaloplastici“?
„Metaloplastika“ je stara dama kojoj treba vratiti sjaj. Vidi se da je to veliki klub i ostali su ti obrisi prošlih vremena, a na nama je da to malo uglancamo, primerimo vremenu i da, podstaknuti tom nekom novom energijom ljudi koji su u klubu, pokušamo da ponovo mi budemo ti koji će postavljati standarde u organizaciji i radu kluba.