Luka Lazarević (21), student Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Član Pokreta slobodnih građana
Koji događaji imaju prednost u izveštavanju lokalnih medija i zašto? (politička ili životna pitanja)
Uzimajući u obzir da je percepcija velikog procenta populacije da je partijska politika (lokalna i republička) neka vrsta blatnjave bare kojoj ne treba prilaziti, logično je da svakodnevna socijalna („životna“) pitanja imaju primat u izveštavanju. Problem je sadržan u činjenici da dobar deo građana nije svestan (ili svesno ignoriše) da životni problemi proizilaze iz politika koje se implementiraju u određenoj zajednici. Politika nisu zavere, tajni razgovori u kuloarima svečanih prijema i manipulativna „muljanja“. Politika je snabdevanje vodom, pristup energentima, stanje ulice u vašem komšiluku ili fasada na vašoj zgradi. Ta pitanja imaju zajednički koren.
Koliko su problemi građana prisutni u izveštavanju lokalnih medija?
Problemi građana u lokalnoj zajednici i trebaju biti glavna tema izveštavanja lokalnih medija. Mogu se sresti primeri novinarske prakse u kojoj se ovo zaista i poštuje. Problem nastaje u onim okolnostima kada se lokalni mediji sa slobodnom uređivačkom politikom pretvore u propagandna glasila lokalnih interesnih grupa. Onda su priče o problemima građana samo maska.
Mogu li mediji da pomognu u rešavanju problema građanima?
Mediji su tu da ukažu, ne samo na šire društveno stanje, već i na konkretne probleme koji postoje u određenim segmentima svakodnevnog ljudskog života. Mediji su tu da prošire glas, podignu svest i budu neka insrumenta legitimnog pritiska na institucije. Mediji moraju biti „društvena savest“.
Da li je vidljiv uticaj politike na uređivačku politiku medija i u čemu se on ogleda?
Neosporna je činjenica da je rasprostranjen i izuzetno prisutan. Veliki broj lokalnih medija pretvoren je u, kako sam već naveo, interesna propagandna glasila. Lokalne TV i radio stanice podsećaju na lične marketing servise političko-kriminalnih moćnika i njihovih navodnih uspeha i brige za građane. Oni koji nisu direktno pretvoreni u instrumente za opstanak na pozicijama moći su utišane, banalizovane, skrajnute ili ugašene.
Zastupljenost opozicije u lokalnim medijima?
Svakako nedovoljna, nekada i nepostojeća. Kada je i prisutna, prisutna je u formi negativne kampanje, spinovanja i diskreditovanja. Izuzetno su retki prostori slobodne misli i protoka informacija.
Postoji li, u lokalnim medijima, kritičko mišljenje opozicije u odnosu na vlast?
Ako nema predstavnika opoziciono nastrojene javnosti, logično je da se ni kritički glas neće čuti. Želja predstavnika trenutne vladajuće garniture da kontrolišu svest građana dovela je do okupacije medijskog prostora. Stvoreno je okruženje nalik orvelovskom. Obasuti smo statistikama i izveštajima o navodnom nezaustavljivom progresu i boljitku, dok je realan život sve teži i tmurniji. Jedini medijski prostori slobode u ovoj zemlji zavise od rada jedne veće privatne kompanije ili malih grupa pojedinaca koji se usude da u etar šalju disonantne tonove.
