Iako su lokalne politike bitan segment stranačkog angažovanja i obeležje evropskih stremljenja u Srbiji je na delu izrazita centralizacija. Dovoljno je videti sasav tzv. Narodne skupštine gde su u ogromnoj većini predstavnici stranaka iz Beograda dok su poslanici iz drugih krajeva u velikoj manjini, a to se vidi i u ekonomiji gde dve trećine investicija pripada Beogradu i Novom Sadu. Naravno, partokratija se ogleda upravo po volji predsednika stranaka, odnosno užeg rukovodstva, a u Srbiji je danas gotovo sve u rukama jednog čoveka. Za razliku od drugih stranaka u Šapcu su na vlasti stranke sa izrazitim lokalnim obeležjem. Stranka Zajedno za Srbiju nastala je nakon odbijanja ogranka DS u Šapcu da prizna diktat centrale. Uprkos nastojanjima tadašnjeg predsednika DS Dragana Đilasa i njegovog izaslanika Borka Stefanovića šabačke demokrate nisu pristali na takvu politiku i uspeli su da se samoogranizuju na drugim principima. Takođe ni druga poluga nekadašnje republičke vlasti, URS i Mlađan Dinkić, nisu uspeli da nametne svoj diktat, a to je da se u Šapcu odbornici ove stranke priključe SNS. Tadašnje rukovodstvo URS u Šapcu formira pokret Zapadna Srbija, i uspešno sa ZZS drže lokalnu vlast u Šapcu. Na lokalnim izborima prošle godine koalicije predvođene ovim dvema izrazito lokalno opredeljenim političkim organizacijama dobile su većinu, i Šabac je jedini opozicioni grad u Srbiji. Za razliku od drugih stranaka u ZZS predsednik Dušan Petrović ustupio je ovu funkciju aktuelnom gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, što se ne može reći za druge stranke čiji predsednici decenijama rukovode, čak i posle loših izbornih rezultata. Novina u političkom životu Srbije je da ZZS u Šapcu konkretno sprovodi decentralizaciju. Tako je Gradska skupština donela odluku da se sav prihod od poreza na imovinu na seoskom području ustupi seoskim mesnim zajednicama. Uz to, prošle godine u tzv. participativnom budžetiranju oko osam hiljada građana odlučivalo je o projektima koji će se finansirati iz budžeta. Iz ove stranke upućeni su i konkretni predlozi republičkoj vlasti za energetsku efikasnost. Naime, već nekoliko godina u Šapcu se sprovodi akcija termoizalacije zgrada, sa uštedama od 30 i više odsto. Poznato je da Srbija ima višestruko veću potrošnju energije od razvijenih zemalja, a na ovaj način radi se o projektu vrednom nekoliko milijardi evra. Takođe, kao praktičan korak u Šapcu će se ove godine izgraditi toplana na biomasu, koja će doprineti jeftinijoj i obnovljivoj energiji, a uz to pružiti mogućnost zarade za poljoprivrdenike koji su do sada bacali ostatke sa svojih njiva. Novi pravac je i izgradnja puteva na osnovu koncesija, jer u nečijoj fioci stoji predlog izgradnje autoputa Ruma-Šabac uz angažovanje kanadske korporacije. Do sada u izgradnji autoputeva u Srbiji korišćeni su strani krediti, koji će morati da se vraćaju a uz to ima i klauzula da se prednost daje stranim firmama. Šabac je prva lokalna samouprava koja je se zadužila na osnovu municipalnih obveznica prodatim stanovništvu, a to je model uveliko odomaćen u Japanu. Za sada Srbija se zaduživala uglavnom od stranih bankarskih kredita, a to je desetak milijardi evra od 2012. godine, i primakla se zaduženosti od 75 odsto BDP.
Primeri Šapca su konkretni pokazatelji politike koju sprovodi ZZS i lokalna vlast, za razliku od stranačkih centrala gde su najizrazitiji uski partijski pa i lični interesi. Naravno, osnovni reper politike je ekonomija i standard stanovništva, a upoređujući to sa ne samo razvijenim nego i sa susednim zemljama Srbija ne izgleda onako kako je predstavlja aktuelna vlast.
