LIČNI STAV
Pre nedelju dana krenem od stana do Nove robne kuće, ustvari od „Zorkinog solitera“ počnem da gledam ljude pored kojih prolazim. I, nikoga ne poznajem. Toga dana na putu od „Zorkinog solitera“ do Nove robne kuće i nazad sreo sam samo jednu osobu kojoj sam se javio.
Nešto slično se dogodilo i juče na istoj relaciji.
To me je navelo da počnem da razmišljam i da se pitam: gde su i šta je sa ljudima koje poznajem?
Rođen sam u ovom gradu, u njemu sam završio osnovnu i srednju školu. U Šapcu sam završio svoj radni vek kao osoba za koju se može reći da je bila neka vrsta „javne ličnosti“.
Upoznao sam mnogo ljudi koji su prošli kroz moju knjižaru, kao sportista i trener naučio sam na stotine dece da plivaju i upoznao njihove roditelje. Kroz „Abrašević“, u kojem sam proveo 10 godina, prošlo je više od hiljadu dece i njihovih roditelja. I da ne nabrajam dalje… ali je činjenica da znam mnogo ljudi…
Ali njih više nema na ulici. Kao nekad…
Gde su?
Kako je moguće da sam više Šapčana, i poznatih ljudi, sretao dok sam svojevremeno šetao ulicama Toronta nego što ih danas srećem u mom rodnom gradu.
Samo se pitam!
Možda će neko moći da mi objasni. Bio bih mu zahvalan…
Ivan Kovačević
