Kad je Šabac bio slobodan grad
Ne tako davno, do samo pre tri godine dok naprednjaci krađom na izborima i prevarama nisu preuzeli vlast, Šabac je bio istinski slobodan i demokratski grad. Evropski! Po svim parametrima i merilima.
I svako je u njemu mogao i imao pravo da javno iskaže svoje mišljenje i nezadovoljstvo a da za to ne snosi nikakve posledice.
Možda ste zaboravili (ja nisam), recimo, kako su štrajkovali radnici JKP „Stari grad“. Govorilo se instruisani od strane naprednjaka, jer su bili pogodni za manipulaciju, ali nema veze – bunili su se javno. Smeli su! I nikome ništa nije falilo.
A Šabac je bio čist i uređen grad.
Stvari su se u međuvremenu promenile. Šabac je postao prljav i neuredan grad a među radnicima JKP „Stari grad“, koji se neopravdano krive za takvo stanje, vlada veliko nezadovoljstvo. Ali svi ćute. Plaše se!
Samo se u međusobnim (ličnim) razgovorima, više iz očaja, mogu čuti priče o maltretiranju i pretnjama, nesposobnim naprednjačkim kadrovima postavljenim po partijskim zaslugama a ne po stručnosti i o unutrašnjoj borbi za rukovodeća mesta. Opštem javašluku u ovom javnom preduzeću koje je od vitalnog značaja za Šabac.
A kakvo je stvarno stanje u ovom preduzeću najbolje se može videti ako prošetate ulicama Šapca. Preslikano je kao u ogledalu!
Međutim, stanje nije bolje ni u ostalim javnim preuzećina u kojima se, posle krađe izbora i preuzimanja vlasti, dogodila prava najezda zapošljavnja naprednjačkih „zaslužnih“ (za krađu izbora, verovatno) bahatih i nestručnih kadrova od kojih mnogi na posao dolaze kad hoće (ili ne dolaze uopšte ali primaju platu) ali i onih takozvanih, „nestranačkih“ rukovodećih kadrova koji, uglavno, „statiraju“ (u kukuruzu) na svojim, dobro plaćenim radnim mestima, dok poslove vode ljudi iz „senke“!
Tako se priča… polutajno… „u četiri oka“… ili kad „prekipi“… Ali javno niko nema hrabrosti… Ko nekad – KAD JE ŠABAC BIO SLOBODAN GRAD!
Ivan Kovačević
