На навечерје Преображења Гоподњег, 18. августа 2024. године, Епархија шабачка и Град Шабац обележили су сто десет година од великог страдања Шапца у Првом светском рату.
Обележавању овог значајног догађаја присуствовали су: Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски г. Јован; Архиепископ ромулијанско-зајечарски и Митрополит тимочки г. Иларион; Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније; Епископ ваљевски г. Исихије; Епископ шабачки г. Јеротеј, домаћин сабрања; Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Епископа бачког; Епископ јегарски и изабрани британско-ирски г. Нектарије; архимандрит Нектарије, Главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; г. Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања у Влади Републике Србије; г. Александар Пајић, градоначелник Шапца; г. Жељко Марјановић, начелник Мачванског управног округа; директори јавних, просветних и културних институција Града Шапца; као и многобројно свештенство и верни народ Шапца и околине.
Молитвено сабрање је почело празничним богослужењем у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, а у наставку су високопреосвећени и преосвећени архијереји служили парастос невино пострадалим жртвама аустроугарског терора. По завршетку парастоса, министар Старовић и градоначелник Пајић положили су венце код Споменика изгинулим Шапчанима у порти Саборног храма.
У наставку вечери, у амфитеатру Академије струковних студија у Шапцу, одржана је Свечана академија.
Обраћање епископа Јеротеја на Свечаној академији
„Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, уважени господине министре, градоначелниче Шапца, начелниче мачванског округа, представници Војске Србије, представници градске управе и свих јавних, културних и просветних институција града Шапца; браћо и сестре, драги Шапчани!
Стојећи испред споменика Српском војнику у порти Саборне цркве у Шапцу, испод којег су сахрањена и тела наших невино пострадалих суграђана шапчана – људи, жена и деце – које су аустроугарски војници зверски побили у црквеној порти пре 110 година, сећамо се речи блаженопочившег Патријарха Германа изговорених 1984. године у Јасеновцу: „Браћо, да праштамо – морамо јер је то јеванђелска заповест, али да заборавимо – не можемо“. Ове богомудре речи нашег Патријарха указују нам на сву трагику нашег односа према невиним страдалницима и према страдању и злу, уопште. Једино праштањем и правом хришћанском љубављу можемо да изађемо из зачараног круга злопамћења и мржње који нас може претворити у оне исте који су извршили злочине. Сећање на пострадале шапчане у Великом рату, од којих су многи били наши прадедови и прабаке, изазива у нама тугу, бол и тескобу. То је наша лична Виа долороза, Пут суза, и на том дугом путу као једина утеха остаје нам молитва Господу и вера у Васкрсење из мртвих. Идући тим путем треба да се чувамо да задобијемо и трунку осветољубивости и гнева, јер ћемо на тај начин само бацити сенку на њихово свештено страдање. А злочинце удостојимо тишином.
Нека ова свечана Академија буде наш мали допринос, наш мали Реквијем, сећању на страдање Шапца и његових становника у Великом рату.
Бог да прости душе свим невино пострадалим шапчанима у Првом светском рату и подари им Царство небеско!“
Министар Старовић је у свом обраћању посетио присутне на историјске податке везане за страдање српскога народа у Великом рату и истакао да сећајући се тих догађаја смо дужни да никад не заборавимо сва велика страдања нашег народа.
Подсећајући да Први светски рат представља једну од најтрагичнијих епизода у модерној историји Европе, министар Старовић је истакао да су Србија и српски народ као нико други платили огромну цену овог рата, када је живот изгубило више од једне четвртине укупног броја њених становника. „Погинуло је преко једне половине мушког становништва, а пола милиона деце остало је без хранитеља. Земља је била на ивици демографске катастрофе, чије последице, заједно са губицима у Другом светском рату, неупитно осећамо и дан-данас,“ рекао је министар.
Старовић је указао да област, чије је становништво највише страдало у Првом светском рату, нарочито 1914. године, била пребогата Мачва, где је према његовим речима, аустроугарска војска починила такве злочине какви су ретко забележени у историји ратовања у Европи.
Цитирајући делове из записа Арчибалда Рајса, министар је рекао да је у Шапцу уништено 2500 кућа, 1500 грађана је убијено или одведено у концетрационе логоре а 537 породица су нестале. „Нека нас ова суморна статистика увек опомиње колика је цена слободе,“ нагласио је министар..
“Током рата, три пута су аустроугарске трупе улазиле Шабац остављајући за собом траг смрти и уништења . Пре рата можда најбогатија и варош у Србији са петнаест хиљада становника на послератном попису 1921. године спала је на осам хиљада становника што најбоље говори о трагедији овог града. У периоду од 1914. до 1918. године Шабац је стекао мученичку славу какву су задобили још неколико градова на европском бојишту, попут Вердена и Ремса. За своју храброст исказану у рату, Француска република је овај тихи град на Сави одликовала ратним крстом 1920. године а исто је урадила Чехословачка 1926. године а краљ Александар га је за његово мучеништво одликовао 1934. године Карађорђевом звездом са мачевима.
Данас, када се сећамо ових догађаја, дужни смо да никада не заборавимо патње и муку наших предака. Наша је обавеза да чувамо успомену на њих и да се трудимо да се овакве трагедије више никада не понове. Нека жртва народа Мачве буде вечна опомена човечанству о ужасима рата а нама опомена кроз шта смо као народ прошли. Нека им је вечна слава,“ рекао је министар Старовић у својој беседи.
