Naravno, učiteljica je svojim đacima uvek najbolja, zauvek draga i nepogrešiva. Toliko opravdano i tako nedodirljivo. Do đačkog plača. Ipak se desi da ponekad kaže i nešto što nije baš potpuno tačno. Mama ili tata, kojima je, slučajno, baš to o čemu je govorila učiteljica jako dobro poznato, imaju nerešivi problem. Ako prijave propust, ne valja, ako ne prijave, opet ne valja. Kao u grčkoj tragediji, gde glavni junak ne sme da ima rešenje, inače tragedija nije dobro napisana. Posle dugog razgovora, roditelji odlučuju da je ipak, za sada, učiteljica u pravu. I svi su zadovoljni. Ima vremena, kada njihovo dete malo poraste i dođe kod nastavnika… .
Druga priča neočekivano je i tesno povezana sa prvom. Možda je to samo anegdota, ali njen sadržaj mi se čini veoma poučnim. Kod čuvenog kompozitora i violiniste dolaze dva talentovana učenika. Jedan je tek počeo da svira, a drugi je došao sa velikim iskustvom. Posle nekoliko probnih tonova, pomenuti violinista, na veliko iznenađenje obojice, saopštava, ovom drugom učeniku, da će ga časovi koštati značajno više nego prvog. Jer dok ga on prvo oduči od svega što je do tada pogrešno naučio… .
Nije mi važno ko je nastavniku napravio problem, učiteljica ili roditelji.
Podjednako su mi dragi i ta učiteljica, nastavnik i roditelji, i to dete, koje je verovatno bilo zbunjeno kada je čulo nastavnika, i možda pomislilo – šta li ću čuti od profesora! I nije dobro da uvek očekujemo kako će nečije propuste neko drugi otkloniti. Iako se to, na sreću, mnogo puta baš desi.
Sanjam kako se učiteljice i učitelji na tematskim sastancima dogovaraju sa nastavnicima i nastavnicama. Šta će tačno reći svojim učenicima ovi prvi, a šta oni drugi. Tako da ne bude ni praznina, ni nesuglasica. Kolegijalno, dobronamerno i odgovorno. Poštujući ono čuveno “ čujmo i drugu stranu “, tim sastancima možda bi ponekad mogli prisustvovati i pažljivo izabrani predstavnici učenika i roditelja. (Oni bi trebalo da pomognu u proceni koliko je dogovorena podela primerena uzrastu učenika).
Isto bi se dešavalo i u razgovorima nastavnica i nastavnika osnovne škole sa profesorima i profesoricama srednjih škola. Konačno, tu je razgovor srednjoškolskih predstavnika i kolega sa Univerziteta. Sa rezultatima ovih razgovora se upoznaje Ministarstvo. Postignuti dogovori postaju obavezujući za sve prosvetne radnike, a posebno za poneke umišljeno nepogrešive autore odobrenih udžbenika.
Svima je stalo, razgovaraju sa uvažavanjem i traže najbolje rešenje.
Sanjam.