Dragi moji,
kakvo je danas pravosuđe u državi Srbiji, dobro je da nam, u toj sferi, išta funkcioniše. Taj proces urušavanja sudova i tužilaštava traje podugo, nije od juče… Primera je mnogo, onih velikih i javno promovisanih, ali je mnogo, mnogo više onih malih, svakodnevnih, onih koji se odvijaju i traju, daleko od očiju i pažnje javnosti… Evo samo par nekih primera, onih za nezaborav.
Prvostepeni sud, navodnog ubicu pevačice osudi onomad na 40 godina zatvora, on se žali, viša instanca mu prvo ukine pritvor, a onda mu tu prvu Presudu ukine u celosti i naloži da sve krene, Jovo nanovo.. .Sećam se, obećano je sa najvišeg mesta, da država zna ko je ubica i da će obelodaniti sve oko toga, odmah, koliko već u ponedeljak… Valjda prvi posle ubistva… Ali, pošto nam nije tako rečeno, može biti bilo koji, pa i neki hiljaditi ponedeljak od tada… Srbija čeka to ime.
Onda je otkrivena plantaža marihuane zvana Jovanjica. Pohapšeni su akteri, određen im je pritvor, a vremenom se sve rasplinulo i glavni osumnjičeni je postao redovan, uvažen gost udarnih termina na medijima sa nacionalnom frekvencijom. On po studijama i pred tv kamerama, a oni koji su sve otkrili, po budžacima, kriju se (oni znaju od koga) i čekaju da im sude… Ista je stvar, praktično slična, i sa bivšom državnom sekretarkom, koja svojom lepotom i zanimljivim argumentima, skoro svakodnevno ulepšava jutro i veče, komentarišući sve i svašta, na istim tim javnim frekvencijama…
Ubistvo Olivera Ivanovića je prvo razotkrio, pa ubrzo potom sve demantovao, kruševački Bata, Ministar policije, kao rukovodeći u instituciji koja već godinama nema svog prvog operativca, direktora policije… Šta će im… Slučaj Krušik je nekako zabetoniran, sve stoji i čeka… Nedostajuća dva minuta sa naplatne rampe u Boljevcima, nikada nije video niko drugi osim jednog, pa ni zvaničnici postupka, mada je sa tog odgovornog mesta rečeno, da je snimak grozan… i na tome je ostalo. Osuđeni je izdržao kaznu, a gonjenje je u međuvremenu zastarelo… apsolutno, pod uslovom da je vozač bio trezan, što je malo verovatno. A ko je bio vozač, umalo ne izreče onomad Palma iz Jagodine, kada su ga ono Marinikine spekulacije optužile za blud i nemoral sa maloletnim licima… navodno pri organizovanju srpske varijante bunga-bunga žurki…
I tako, evo, dođosmo i do oslobađajuće presude optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, iz aprila ratne 1999.g. Retki su slučajevi da neki optuženi dobiju, ukupno 100 godina zatvora, za organizaciju i izvršenje ubistva počinjenog pre 25 godina, a da onda, viša sudska instanca zaključi, da zapravo nema dokaza o tome da su oni u tome učestvovali ili da su to izvršili. Sasvim sam siguran, da je neko, nemam pojma ko, ali neko ko je jako, jako moćan i kontroliše sve u Srbiji, upravo takav scenario smislio i realizovao… Kolege sudije, koje su takvu presudu doneli, uvek će imati pokriće za svoju odluku, jer ih štiti odredba člana 151 Ustava Srbije, koja garantuje pravo sudijama da za svoje mišljenje i glasanje prilikom donošenja sudske odluke, ne mogu odgovarati… Pretpostavljam da će Javni tužilac, posle svega, uložiti Zahtev za zaštitu zakonitosti i da će najviši sud u Srbiji naći da je oslobađajuća presuda zahvaćena brojnim povredama zakona… ali, bez efekta prema optuženima, kojima će država, čitaj svaki građanin Srbije, morati da isplati pozamašnu cifru na ime štete… Pa šta?
I tako, da smo zemlja čuda, malo-malo se potvrdi, jer evo, i kada se Izbori u takvoj zemlji završe, ceo svet, i naročito Evropa, ona demokratskih osnova, bavi se time, je li bilo krađe ili nije, i kako iz takvih, postizbornih muka izaći… “Ko laže, taj i krade, a ko krade, taj i ubija“… učile su nas naše bake u ona davna, idilična vremena, kada smo još bili deca… A ovde, danas, i ne samo danas, i dalje se, bez ikakvih problema, besomučno laže, puno krade i ponekad, kako videsmo, nekažnjeno ubija…
Sve Vas volim i pozdravljam.