DRUŠTVO PRIJATELJA HILANDARA U TAKOVU, VRAĆEVŠNICI I SAVINCU
Pokolenja se hrane pričama o junaštvu predaka, a članovi šabačkog Društva prijatelja Hilandara patriotizmom se 18. maja napojilo na izvoru slobode i vaskrsa Srbije. U slobodarskom takovskom kraju i Rudniku, najvišoj planini u Šumadiji, bogatoj šumom i rudama, 48 Šapčana koračalo je stazama Miloša Velikog i ustanika Drugog srpskog ustanka. U Moravičkom okrugu i opštini Gornji Milanovac poklonili su se njihovim senima i prvo zastali u Vraćevšnici, manastiru koji pamti ustaničko doba ali i vreme despota Stefana Lazarevića.
Sestrinstvo svetinje iz XV veka, čiji je ktitor veliki čelnik Radič Postupovič, goste iz Šapca dočekalo je vrućom domaćom kafom i hladnom a lekovitom svetom vodom. U manastirskom hramu, posvećenom sv. Georgiju, igumanija Ksenija im – puna hrišćanske topline – održala izuzetan čas istorije i vere. Patriotizmu i ljubavi prema srpskom rodu učili su se i u šetnji po nevelikom a lepo uređenom manastiru. Pred Baba Višnjinim nadgrobnim spomenikom, koji je majci Miloša Velikog u znak zahvalnosti podigao blagorodni narod a 8. marta 1900. otkrio njen praunuk kralj Aleksandar I sa kraljicom Dragom, razumeli su zašto je njen sin – posle propasti Prvog srpskog ustanka – na Zabrežu 1813. odbio da sa Karađorđem i drugim vojvodama beži iz zemlje. „Šta mi je vajde od života u Austriji kad će mi ovamo Turci staru majku i decu u roblje odvesti“, zapisano je i u spomen-kamenu, a i istorija svedoči da je Obrenović Prvi ostao da sa svojim narodom trpi tursku osvetu i donese slobodu.
Svetinja na južnom obronku Rudnika, smeštena među drvećem u svim nijansama zelene boje, tokom duge i burne istorije ponosi se mnogo čime a najviše dragocenostima vezanim za Drugi srpski ustanak i ugašenu srpsku dinastiju. A šabačka hodočasna ekspedicija, čiji je najstariji član bila Radmila Šišić (1937) a maskota predškolac Konstantin Garevski, iz Vraćevšnice otišla je u Takovo. Ustanički dragulj, koji je ime dobio po mineralu „takovitu“, prvi put je pomenut u turskom popisu 1525. godine. Od Gornjeg Milanovca deli ga 10 km. Putnicima iz Šapca prvo je pokazao „Muzej Drugog srpskog ustanka“ u kojem su samo tri originalna eksponata: deo stabla prvog Takovskog grma, aša (pokrivač) za konja i veliko ulje na platnu Paje Jovanovića „Takovski ustanak“. Muzej je u svojevrsnom parku i zgradi, nekadašnjoj školi, koju je o svome trošku podigao kralj Aleksandar Obrenović da bi ispunio očevo obećanje dato meštanima Takova.
Šabački Hilandarci potom su posetili Znamenito mesto „Takovski grm“, koje se takođe diči mnogo čime. Obuhvata crkvu brvnaru, jednu od najstarijih u Srbiji, čiji je ktitor nepoznat a ikonostas dar Jovana Obrenovića. Hram je podignut 1795. godine, na temelju još starijeg, i posvećen je sv. Geogriju. Istorija svedoči da se nakon propasti Prvog srpskog ustanka Miloš (Teodorović Višnjić) Obrenović (1870-1860) ispred njega predao Turcima. U crkvenoj porti i danas postoji kaman sa kojeg je nekadašnji Karađorđev vojvoda na Cveti 1815. objavio početak nove borbe i sa vernim narodom krenuo ka stoletnim hrastovima ispod kojih se tog 23. aprila održavao vašar.
I Šapčani su se iz crkve brvnare uputili na staro saborište, danas spomen-kompleks „Kneževe livade“. Reč je o ogromnom prostoru na kojem su tri spomenika i četiri „Takovska grma“: knez Mihailo ga 1867. kupio i samonikli hrast odredio za naslednika hrasta koji je nešto ranije grom rascepio. Drugi lužnjak je listao do 1992. godine, a narod veruje da je bio izdanak onog pod kojim je podignut ustanak. Rudničani su 1887. u ime zahvalnosti Milošu i ustanicima u blizini podigli spomenik od crvenog poliranog mermera, delo vajara Mihaila M. Čobinca iz Kraljeva. Osim državnih i ustaničkih obeležja, njega krase proročki stihovi:
Ovaj grm će vreme da osuši
I kameni stub će da poruši
Al’ Srbija večno stajaće
I Mološa ime spominjaće.
Mladica trećeg Takovskog grma posađena je 1995. godine. Time je ispoštovan Mihailov zavet, da hrast u Takovu bude simbol slobode i nezavisnosti sve dok je Srba i Srbije. Milovan Vitezović je tim povodom ispevao stihove:
Tu je nova Srbija stvorena
u narodu hrastovih korena.
Sve ljubeći slobodu i čast
ponovo smo posadili hrast,
da i dalje, širom naših strana,
nad Srbijom sloboda se grana.
Da sačuva zavetni nam glas:
„Evo mene, a eto i vas …“.
Na prostoru „Kneževih livada“ 1901. izgrađen je dvor, koji su 7. septembra 1902. Rudničani darovali kralju Aleksandru i kraljici Dragi. Nesrećne 1903. on je zapustio, a ratne 1916. izgoreo. U blizini je mali spomenik od belog mermera, podignut u znak sećanja na 4. avgust 1991. godine, na prvu smotru Srpske garde „sa kojom započe vaskrs srpske vojske“.
Livade kneza Mihaila krasi i spomen-kompozicija „Takovski ustanak“ Petra Ubavkića, jednog od prvih vajara obnovljene Srbije. Reč je o istorijskom i patriotskom delu koje, prema rečima autora, budi veru, nadu i patriotizam. Visok je 292 metra, a izliven je u bronzi i predstavlja Miloša Velikog i arhimandrita Melentija Pavlovića u momentu proglašenja Drugog srpskog ustanka. Monumentalni spomenik 1900. nije učestvovao na Svestkoj izložbi u Parizu, za koju je izrađen, a u Takovu je postavljen pri obeležavanju 175. godišnjice podizanja Drugog srpskog ustanka (1990). Kao i četiri Takovska grma, dva stogodišnja stabla i dve „prirodne skulpture“, nepokretno je kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Posetili su Šapčani i Crkvu sv. Save na Savincu, zaseoku sela Šarani, 4 km udaljenu od Takova. Legenda kaže da otisak kopita svedoči da je tuda prošao Rastko Nemanjić, a istorija kazuje da je 1819. knez Miloš tu podigao svoju prvu zadužbinu i posvetio je supruzi Ljubici. Svetinja je 2009. postala manastir, a pod kupolom savinačkog hrama počiva Mina, ćerka Vuka Karadžića i supruga univerzitetskog profesora Alekse Vukomanovića, slikarka, pesnikinja i prevodilac. U porti je čardak iz Miloševog doba, a u koritu reke Dičine izvori termo-mineralne vode Svetinja i Mlačac.
Takovski kraj, istorijski i kulturni centar Srbije, Šapčani su ostavili svesni njegovog značaja. U Šabac su krenuli zasenjeni lučom slobode, nacionalnog preporoda i vaskrsa srpske države i vojske, koju su Miloš i ustanici tu upalili. Sasvim odlučni da potomcima sa zahvalnošću pominju ime vođe Drugog srpskog ustanka, naslednog knjaza i osnivača dinastije Obrenović, da govore o Milošu Velikom, Teodorovom i Višnjinom najstarijem sinu, rođenom u Srednjoj Dobrinji, trgovačkom sluzi i hrabrom ratniku, večnom, kao što su Takovski grmovi večni. Baš kao u pesmi Ljubomira Nenadovića i Milovana Vitezovića.
Tekst i foto: Živana Vojinović
