POSTOJI LI POLITIČKA VOLjA ZA REŠAVANjE PROBLEMA ŽENA NA SELU? ZAŠTO SE PREDIZBORNA OBEĆANjA U VEZI SA TIM RETKO ISPUNjAVAJU?
Dragan Stanković – poljoprivrednik iz Zminjaka, odbornik „Inicijative selo – grad“ u Skupštini grada Šapca
Nisam primetio da su žene u selima u težem položaju u odnosu na muškarce. Živimo kako živimo, obično su muškarci glava kuće i brinu se za egzistenciju porodice. Žene, pogotovo mlađe, uglavnom su kod kuće, posvećene su domaćinstvu, ne idu na njivu ili rade poslove koje mogu. Posao poljoprivrednika je takav, branje maline nije fizički teško, može da ga obavlja i žena i muškarac. Sve zavisi od prohteva, ali kod nas se to glavnom svodi na vođenje „golog života“ kao i svuda. Uzmite i platu od 60 hiljada, evo, moja ćerka radi za toliko u Beogradu, da vidimo kako će da zasnuju porodicu, da ona i muž imaju i 1.000 evra platu, dok se plati stan, obaveze. Ne vidim da može kupiti auto ili stan na kredite, kupiti detetu knjige za školu. Mislim da smo se tu svi negde izgubili. To naizgled nije mala plata, ali, sa druge strane, mladi ljudi, žene i muškarci zajedno, ne mogu baš da budu mirni i spokojni. Na selu, bar je kod mene tako, vlada opšta nezainteresovanost za politiku i muške populacije, a to se odnosi i na žene. Nisu zainteresovane za politički angažman kao vid pokušaja da nešto promene, osim ako nisu na to primorane iz nekih razloga, što znači da bi se 90 posto njih uključilo u neke političke partije zbog posla ili u vezi sa poslom – da bi se zaposlilo ili održalo posao. Ne primećujem da su žene, pogotovo mlađe, u ovom momentu ugroženije od muškaraca, pogotovo što se tiče posla. Ipak se to na neki način iskristalisalo, pa mogu i one da se zaposle. Političari bi mogli malo više da pomognu starijim, nezaposlenim ženama od 50- 60 godina, kojima je najveći problem što nemaju penziju, a mislim da bi bio red da je imaju. Jedino to je ono čime bi se u ovom trenutku moglo tim ženama pomoći. Ima više primera takvih žena, kojima je muž preminuo, same su u domaćinstvu, imaju dugovanja od dva – tri miliona za različite obaveze prema državi, ne mogu da ostvare pravo na penzijsko i socijalno osiguranje, samim tim ni penziju, koja je i ovako mizerna, oko 10- 14 hiljada. Druga ugrožena kategorija su žene koje imaju troje i više dece. Njima bi država mogla na neki način da pomogne još više i da podstakne rađanje. Stanje u poljoprivredi je veoma loše, što se odražava na egzistenciju celokupnog seoskog stanovništva, pa tako i žena. Cena krupne stoke je loša. Do pre godinu i po dana za bikove je iznosila 2,30, a sada je 1,70 evra, vrlo se teško prodaju. Jaganjci i ovce se prodaju po mizernoj ceni, cena svinja je u poslednjih 15 dana pala 20 do 30 dinara po kilogramu. Ranije je bila 180 dinara, što je bila nekad toliko pristojna cena da ste mogli nešto iole da zaradite. Pre 15- 20 dana, iskorišćen je vakuum, uvezli su iz Hrvatske, sad su po 140- 150 dinara. Pošto se i sam bavim prevashodno stočarstvom i ratarstvom, garantujem da će vam svaki poljoprivrednik reći da je u stočarstvu trenutno katastrofa. Ne mogu da govorim u ime voćara, znam da je cena malina bila dobra, ali i da je mnogo zasada pokrčeno, obolelo. Znam da je šljiva poskupela. Može mnogo bolje, mnogo je neistina ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izneo u javnosti. Prvo izvoz bikova, zatim i priča da će regulisati uvoz svinja koji nije regulisao. Nije uradio zabranu, ako može da je uradi, a sigurno nešto u okviru svojih ovlašćenja može da preduzme. Mislim da je apsurdno uvoziti svinje iz Hrvatske kad ih imamo dovoljno, oboriti cenu, pustiti klaničarima da uzimaju debeo kajmak, a građani plaćaju istu cenu mesa u kasapnicama. Oni daju 30 dinara po klogramu manje, sve su jači i bogatiji, šta ih briga, sve će više manipulisati. Ministarstvo i država su krivi, seljak je u tome sam, ne može ništa, organizovanosti da se nešto konkretno preduzme nema. Iz sela se otimaju da rade za 30- 50 hiljada u gradu, to je je realna slika situacije u kojoj živimo.
D.D.