Za SNS izbori počeli – a nisu ni zakazani
Posle otkazivanja konstituisanja Skupštine Beograda naprednjaci su već u nedelju započeli izbornu kampanju, a da izbori nisu ni zakazani. Očekuje se tek konstituisanje Narodne skupštine čiji je predsednik ovlašćen da to uradi, mada je pokazano i dokazano da je i ovde bilo izborne krađe. Prethodno ništa nije urađeno, što bi trebalo, nakon Rezolucije Evropskog parlamenta i preporuka ODIHR-a.
I odmah se videlo da naprednjaci, pre svega predsednik države Aleksandar Vučić, Srbiju smatraju privatnom prćijom i svojim feudalnim dobrom. Nijedna državna institucija ništa nije preduzela, a, na primer, celokupan pravosudni sistem, barem po Ustavu, počiva na vrednostima preuzetim iz Evropske unije. Za sve ovo vreme, a prošlo je gotovo tri meeca od pokradenih izbora, nije se oglasio Ustavni sud. I ne zna se kad će, jer nema rok za to. Po ustaljenoj praksi i dosadašnjem radu teško je očekivati da će 15 ustavobranitelja, tobož kruna pravnih eksperata, bilo šta učiniti.
Primer je iz takođe pokradenih lokalnih izbora u Šapcu 2020, gde još nema ni abera od Ustavnog suda, a bile su dostavljene ustavne žalbe sa sve dokazima. I laicima je jasno da se tada u Šapcu masovno kralo na izborima, dovožene su potplaćene grupe birača, ucenjivani su socijalno i zdravstveno ugroženi građani, a ono što je bilo najefiksnije u tome je „rad“ kriminalnih grupa.
Za sudije Ustavnog suda, izgleda ne važi ni najelementarnija obaveza da zarade svoju platu, a vrlo je upitna i moralna odgovornost da opravdaju svoju funkciju i privilegije. I sada je jasno da naprednjaci nastavljaju po starom, da već koračaju utabanom stazom gole propagande u medijima, dok nadležna institucija, REM, ćuti.
Nema još zvaničnog izveštaja koliko su TV sa nacionalnom frekvencijom favorizovale državnu vlast koja se stopila sa partijskom. A od toga se počinje za ravnopravne izborne uslove, gde bi građanin trebalo da izrazi svoju slobodnu volju.
Birački spiskovi nisu ni pipnuti, iako ih imaju članovi SNS, jer oni i na izbore za savete mesnih zajednica izlaze sa spiskom birača. A nije ni započeta istraga kako su se u tim spiskovima našli građani drugih država ili iz drugih lokalnih sredina.
Pojavljuju se sada, na primer, birači u Novom Sadu u ulicama i kućnim brojem 0 /i slovima nula/. Kada se klupko malo rasplelo vidi se zbog čega su održani i lokalni izbori u 65 opština i gradova, a slede i zakonski određeni preostali lokalni zbori na proleće. Jasno je sada da bi i to bila migracija birača u službi vlasti, uprkos teškoj državnoj manipulaicji, pre svih policije i lokalnih samouprava prilikom registrovanja prebivališta.
Iako su sve oči uprte u beogradske izbore jasno je da je izborne krađe bilo i na drugim mestima, u po gruboj računici na oko 20 odsto biračkih mesta nije bilo predstavnika opozije u biračkim odborima. Kada se vidi koliko se masovno kralo u Beogradu, kako li je to tek prošlo bez ikakve kotrole.
Uprkos dobronamernim stavovima iz Evrope, pre svega da se omoguće koliko toliko ravnopravni uslovi i da se smanje podele i društvene tenzije, prvi koji to narušava je predsednik države koji bi trebalo da odražava državno jedinstvo. Već u hali „Šumice“ nastupio je svađalački i bahato, sa brojnim uvredama, ne samo građana Srbije već i stranaca, a radikalska mantra je ponovo na delu.
Naravno, predstoji i da opozicija ukaže na nepostojanje poboljšanja izbornih uslova kao i da predstavnici iz evropskih institucija učine korak više, jer u suprotonom onda bi se sve nastavilo po starom, a zapravo sunovratu demokratskih vrednosti.
Dragan Eraković