ŠABAČKI ZAPISI
„Šah nastao u Indiji, u Srbiji je veoma razvijen, a „zahvaljujući inicijativi dr Avrama Vinavera u Šapcu još 1905. godine osnovan šahovski klub.“ – Ljubiša Šormaz „Četrdeset godina fizičke kulture u opštini Šabac“.
Klub kroz vek i više, je prolazio kroz razna stanja, sve do pojave profesora Miroljuba Merdovića, po zanimanju mašinskog inženjer, koji je svojom ljubavlju i predanim radom od kluba napravio kultno mesto u Šapcu. Po zidovima kluba su bile uramljene pesme, i najbolja po izboru znalaca „Ako“ Kiplinga, da ne zaboravimo da je na otvaranju novih prostorija Šahovskog kluba Šabac prisustvovala i prof. dr Milica Ković Vinaver, praunuka čuvenog dr Avrama Vinavera, osnivača kluba.
Čast klubu, predsedniku Merdoviću i Šapcu čine posete Kirsana Iljužlinova, predsednika Svetske šahovske federacije, Anatolija Karpova bivšeg prvaka sveta, legende Svetozara Gligorića, Aleksandra Matanovića i đaka šabačke gimnazije, šahiste i publiciste Dimitrija Bjelice, Božidara Kićovića publiciste i novinara, Matulovića, Damnjanovića, Ivaniševića…
Klub je bio organizator i dva velika takmičenja u obliku ubrzanog šaha a to je memorijalni turnir „Čedomir Petrović“ (imenovani je pravio najbolje baklave na Balkanu i služio u prostorijama) i Svetosavski brzopotezni turnir…
I tako je pesma trajala sve do restitucije, kada su prostorije vraćene vlasnicima porodici Samurović. Zanimljivo da je dr Samurovićka tražila skromne uslove, pod kojim bi klub nastavio svoju misiju. Ipak, zbog njenih neispunjenih uslova, klub slavne tradicije je ostao bez prostorija. Tužno, ali istinito.
Profesor Merdović ima još ljubavi i energije da nastavi sportsku i kulturnu misiju – negovanja i nastavka tradicije drevne igre. Smatra da klub sa takvom istorijom zaslužuje prostorije u centru „Malog Pariza“ kako su krstili naš grad zbog slavne društvenosti i negovanja pameti i kulture.
U knjizi „Korak ispred drugih – treće izdanje brendova Podrinja“ Novice Prstojevića, u poglavlju „Stogodišnjak iznedrio desetine šahovskih šampiona“ između ostalih, spominje se i prof. dr Zoran Gajić, majstor FIDE (sada radi kao profesor Univerziteta u SAD) o kome sam u svojoj knjizi „Šabačka sportska razmišljanja ostavio ovakav trag: „Doktor elektrotehnike, poznati šahista, profesor i najpre Šapčanin – po povratku iz Amerike priča: „Zapadnjaci već pomalo rešavaju problem bolesti. Produžuje se životni vek. Ali i povećava se broj starih – senilnih osoba. I da bi predupredili bolest, kao najbolju „terapiju“ uvode šah. Povećava se broj instruktora. I kaže da će uskoro to stići i do nas!“
I nakon svega, plediram da pomognemo profesoru Merdoviću, da dobije prostorije i nastavi sa plodnim radom na terenu šaha i kulture, jer je svaki dan u prostorijama bila i štampa na usluzi posetiocima.
Jovan Rukavina
