Advokaturom se bavim duže od 28 godina. Nije to možda ni mnogo, imajući u vidu koliko neke druge kolege obavljaju ovaj posao, odnosno profesiju preciznije rečeno, ali nije baš ni malo.
U advokaturu sam stupio potpuno svojevoljno, jer nisam bio primoran da to učinim, zbog toga što nisam imao zaposlenje ili sam recimo morao da napustim posao u državnoj službi iz određenih razloga ili zbog toga što sam bio pritisnut egzistencijalnim problemima.
Pravni fakultet sam upisao da bih se bavio advokaturom, tako da sam upisom u imenik advokata ostvario svoj cilj, a advokatura je moje jedino profesionalno opredeljenje, bez namere i želje da se uz to bavim bilo čime drugim.
Više od dvadeset godina u organima AK Šapca obavljao sam izvesne dužnosti, jer sam hteo da na taj način dam svoj oprinos našoj asocijaciji, njenom funkcionisanju i ako se tako može reći afirmaciji i ugledu. Bio sam i disciplinski tužilac i član Upravnog odbora u pet mandata, a predhodno sam bio i Predsednik komore u jednom mandatu , što mi sada neki zameraju, ali ne u suštinskom smislu, da sam nešto loše uradio ili da nešto nisam uradio, već u formalnom pogledu, da me to diskvalifikuje u tome što sam ponovo postao Predsednik iste ove komore.
Za svoj rad u organima komore nagrađen sam svim visokim priznanjima i ove komore, a i AK Srbije.
Ne govorim ovo da bih se hvalio, već samo kao potvrdu činjenice da imam zavidno iskusto u radu u organima komore i da bi to trebalo uvažavati ili bar imati u vidu.
Za sve ovo vreme od kada sam advokat, često sam sebi postavljao pitanje šta je u stvari advokatura i što sam stariji sve se to češće pitam.
Međutim, ovo što se desilo pre par dana na tzv. zboru Odbora advokata Šapca nagnalo me je da se sada ja naglas zapitam „šta je to advokatura?“ jer iz onoga što je navedeno kao Saopštenje ovog odbora od 14.11.2024. god. proizilazi da ja zapravo ne znam šta je to advokatura i da sam sve ovo vreme bio u zabludi.
Mnogi iskusni advokati govorili su da je advokatura sloboda, da je to poseban stil života, neprekidna misija u borbi za slobode i prava, a da su advokati elita slobodnih intelektualaca, te da advokatura kao profesija podstiče i ostvaruje ono što je najkvalitetnije u čoveku: ljubav, dobrotu, plemenitost, ponos, čast, moralnost.
Ja sam kao advokat usvajao sve ovo što su rekli pametniji od mene i zaista sam smatrao da je advokatura nezavisna profesija koju obavljaju ličnosti koje misle slobodno, pri tome nastojeći da naš Kodeks profesionalne etike uvek i dosledno poštujem.
Kodeks profesionalne etike advokata propisuje da advokat ima visok stepen profesionalne odgovornosti, koja proističe iz obaveze da svoja znanja i sposobnosti podjednako posveti svojim klijentima i interesima zakonitosti i pravde i na taj način definiše osnove profesionalne etike.
Dakle, suštinska obaveza adokata je da zastupa klijente koji mu se za to obrate i da to čini stučno, savesno, pošteno, odgovorno uz poštovanje poverenja koje mu je klijent ukazao.
Međutim, čini se da je sve ovo što sam ja prehodno naveo u stvari greška, da to nije tako i da sam ja u stvari imao pogrešnu predstavu, jer članovi AK Šapca koji su potpisali zahtev za moju smenu – opoziv sa funkcije Predsednika, smatraju da sam nedostojan za advokaturu, jer kao advokat ne smem da zastupam firmu koja se bavi istraživanjem litijuma.
Predhodno je dana 07.11.2024. god. u lokalnom listu „Podrinske novine“ broj 881 na strani 14 bio objavljen tekst pod naslovom „Dostojnost i nedostojnost profesije“ u kome je član AK Šapca, gospođa P. (ovo je inicijal njenog prezmena, da ne bude zabune) novinaru koji je potpisao tekst, saopštila da sam nemoralan i samim tim nedostojan da budem predsednik komore jer sam bio dužan da odbijem da zastupam firmu koja se bavi litijumom, a ovaj tekst je inicirao potpisnike navedenog zahteva, kako oni to navode.
Nisam baš najbolje shvatio iz ovoga, da li sam nedostojan samo da budem predsednik Komore ili sam nedostojan i da se bavim advokaturom ili sam ipak dostojan da budem advokat ali nedostojan da budem predsednik i kako to razdvojiti, jer predsednik je samo prvi među jednakim kolegama advokatima, pa ne bi trebalo da ima neku posebnu dostojnost, neku izuzetnu i kvalifikovanu dostojnost, bar ja tako razumem ovaj pojam.
Ako sam nedostojan kako tvrde potpisnici peticije, onda za to postoji odgovarajuća procedura pred disciplinskim organima koji su nadležni da to utvrde, a opoziv organa, pa i predsednika komore je regulisan Statutom i taksativno su nabrojani razlozi za opoziv ,a ono što tvrde podnosioci zahteva nije nijedan od propisanih razloga za opoziv, ali koga je to još briga.
Potom se gospođa P. oglasila i na televiziji Nova S, u jutarnjem programu „Pokreni se“ dana 17.11.2024. god. kada je u živom obraćanju saopštila da sam ja u pravni sistem uveo kompaniju koja nanosi takve štetne posledice da „uništava životnu sredinu i ugrožava živote i zdravlje kompletnog stanovnštva Republike Srbije“ da je naneta velika ekološka šteta i da je došlo do velikog zagađenja reka, zemljišta i vazduha, a da ja zastupajući takvu firmu činim nešto što je „nedopustivo, prevashodno nemoralno i nedostojno u smislu Kodeksa advokatske etike“ a uz to da je apsolutno nezakonito.
Dakle gospođa P. koja je očigledno lider ove grupe članova komore koji su potpisnici peticije, iznela je niz teških diskvalifikacija na moj račun korsteći za to navedne medije, a sve ono što je izgovorila je apsolutno netačno i potpuni nonsens, izuzev činjenice da sam ja za ovu firmu obavio određene pravne radnje, a ako je to uopšte bitno, žalba koju sam pisao na rešenje kojim je usvojena izvesna privremena mera protiv ove firme je uvažena.
Da apsurd bude veći, dana 26.10.2024. god. održana je redovna godišnja Skupština AK Šapca i tom prilikom je izveštaj o radu upravnog odbora komore i mene kao predsednika usvojen jednoglasno, kao i mnogi izveštaji iz predhodnih godina, što svakako ima izvesnu „dokaznu vrednost“.
Međutim, gospođa P. je ubrzo potom i to istoga dana na svečanom ručku povodom održane Skupštine „otkrila aferu litijum“ pa je u svom maniru to iskoristila da odmah na ovom skupu napravi eksces i javno me prozove pred velikim brojem kolega, besno uzvikujući da sam ja sramota za advokaturu i ovu komoru. Na kraju mi je poručila da joj popušim nešto što žene inače namaju, ali tišim glasom da niko osim mene ne čuje.
Tako je krenula sva ova hajka, a ja označen kao glavni krivac za iskopavanje litijuma, naravno figurativno rečeno, jer koliko je meni poznato niko do sada u javnosti nije prozvan na ovaj način u vezi sa rudarenjem ove sirovine i označen kao krivac imenom i prezimenom.
Litijum je u našoj javnosti za mnoge postao oličenje zla, koje porede sa svim mogućim pošastima, ali to je tema za neke druge rasprave i to prepuštam onima koji se time bave, a pre svega onima koji su za to stručni.
Ono što je suština je to, čak i da se potvrdi da je tačno ono što tvrde oni koji su protiv litijuma, da je nejasno kakve veze mi advokati u pogledu profesije kojom se bavimo i usluga koje smo dužni da pružamo svojim klijentima, imamo sa napred navedenim.
Možda je moja krivica u tome što sam poput Raskoljnikova dugo ćutao o ovom svom „zločinu“ počinjenom pre nekoliko godina i što odmah nisam „priznao“ da ja zastupam stranu zločinačku organizaciju koja želi da uništi grad Valjevo i njegovu okolinu, pa i šire, kako to tvrdi neki drugi član iste advokatske komore, koji sebe predstavlja aktivistom, vođom „pokreta otpora“ koji je pre par dana organizovao napad – streljanje jajima (kokošijim) na istu ovu zločinačku organizaciju, da bi je kako kaže proterao iz grada.
Ja sam izgleda nedostojan, a ovaj kolega je poprilično sasvim dostojan za advokaturu.
Nisam to uradio, dakle nisam obavestio svoju Komoru da sam pre nego što sam postao Predsednik AK zastupao firmu Eurolithium Balkan u jednom sporu, jer nisam smatrao da je to bitno za bilo koga obzirom da je to bio samo jedan od mnogobrojnih predmeta u kojima postupam i da nije ni manje ni više važan i značajan u odnosu na druge predmete u kojima postupam.
Možda nisam u pravu, jer nisam znao da je ovo vreme za neke nove inkvizicije, neke nove patijske komisije za moralnopolitičku podobnost, koje će se brinuti i odlučivati o tome ko je nepodoban ili kako se to sad formuliše da bi bilo u skladu sa našim propisima, ko je nedostojan.
Advokatura je profesija koja je do skoro odolevala uticaju politike, ali je evidentno da je u poslednje vreme pritisak politike, pre svega putem članova advokatskih komora koji se bave politikom a pomalo i advokaturom, sve intenzivniji tako da će neminovno advokatura biti uvučena ralje politike.
Da ne bude zabune, ne sporim ja pravo članovima advokatskih komora da se bave politikom, ali sam protiv toga da u svojim javnim nastupima kao političari ili bivši političari koriste to što su advokati i zdušno se predstavljaju u tim situacijama kao advokati, kao i da svoje političke ciljeva ostvaruju preko advokature, nastojeći da advokatura bije njihove političke bitke.
Dakle, članovi advokatskih komora koji to žele, neka se bave politikom u okviru svojih političkih organizacija kao političari, a nas advokate koji žive isključivo od advokature naka poštede od svih onih prljavih stvari koje sobom donosi politika.
Da opet ne bi bilo zabune, da ne bi neko pogrešno pomislio i razumeo, ne pišem ja ovo da bih sebe opravdao ili da bih se na taj način „oprao“ jer sam ja u ovoj stvari možda i sasvim nebitan, a imajući u vidu da su neki od potpisnika ove inicijative lica koja su se godinama opijala u prostorijama komore, neki su se opijali i na našim proslavama i nedolično se ponašali, da su neki lepili oglase na banderama reklamirajući se za zastupanje u sporovima protiv banaka, a da su pojedini funkcioneri svojih političkih stranaka doduše neuspešnih, onda je jasno kakava je pozadina i suština podnete inicijative i kakva je njena moralna i svaka druga težina.
Dovoljno je da se dogovori nekolicina članova komore koji imaju neke svoje interese ili nešto slično, da organizuju odbor advokata kome obično prisustvuje desetak ili nešto malo više advokata ili čak i bez toga, recimo porukama na društevenim mrežama i da krenu sa kritikovanjem, obmanjivanjam, blaćenjem, postavljanjem zahteva koji ako se ne ispune onda će biti ovo ili ono, a pri tome je svima dobro poznato da postoje problemi sa funkcionisanjem disciplinskih organa, pa je unapred gotovo sigurno da će ovakva njihove aktivnosti ostati bez sankcije, tako da je naš Kodeks u stvari mrtvo slovo na papiru, a ispitivanje u vezi provere znanja Kodeksa u okviru polaganja advokatskog ispita praktično potpuno suvišno.
Uz sve to, uobičajeno je da pri tom ovi članovi advokatske komore sve to iskoriste kao priliku da se obrate medijima, pa onda u javnosti iznose svoje stavove koje prikazuju kao aksiom, kao nešto o čemu je već raspravljano i odlučeno pa nema potrebe polemisati, tako da je što se njih tiče doneta presuda samo je treba izvršiti.
Ovo pišem zato što je ova pojava u poslednje vreme zaista uzela maha i ozbijno ugrožava advokaturu i sve ono na čemu ona počiva.
Treba dobro razmisliti šta preduzeti da bi se sprečio dalji upliv politike u advokaturu i otklonio njen pritisak koji trpimo, da bi se advokati privoleli da poštuju Kodeks profesionalne etike baš onako kako je to propisano, jer je kranje vreme za to.
Na kraju kao epilog ovog teksta, želim da kažem da sam ja do sada znao šta je advokatura ili bar mislio da znam, a šta će se u vrlo skoroj budućnosti desiti i šta će advokatura biti, to je vrlo upitno.
Ovo moje obraćanje je skroman doprinos nekoga ko je radeći u organima komore dugi niz godina imao svakojaka iskustva i mnogobrojne dileme i pitanja u vezi sa ovom našom profesijom, a ako grešim izvinjavam se što sam onima koji su čitali ovaj tekst na tajčin oduzeo dragoceno vreme.
Na kraju svega ovoga što sam ispričao, želim da dodam da se meni niko od medija u kojima su objavljene ove gnusne laži, nije obaratio da bi saznao moju „verzju događaja“ da bi oni koji su saznali za ove informacije na ovaj način, sami procenili šta je istina, jer je očigledno da istina u današnje vreme više ni za koga nije bitna. Bitno je objaviti vest i nekoga staviti na stub za sramoćenje.
Novinar televizije Nova S u prilogu koji sam pomenuo, na kraju je konstatovao da će oni u narednom periodu pratiti sve to što se dešava u AK Šapca, očigledno vidno zabrinuti za našu profesiju, a kakvi će biti rezultati glasanja na Skupštini saznaćemo verovatno uskoro.
Sasvim je moguće da će oni biti takvi da će to biti poraz za mene lično, ali se nadam da će oni svakako biti pobeda za advokaturu, jer mi ipak živimo do ove profesije, a i ona od nas.
U Valjevu dana 21.11.2024 god.
Advokat MILOŠ MANDIĆ, predsednik AK Šapca