Rimska imperija počivala je na poštovanju zakona, a ostala je izreka “Dura lex, sed leks“ (tvrd zakon, ali zakon). Naravno da i ostale države koje drže do sebe moraju da poštuju zakone, a poglavito visoki državni funkcioneri. No, Srbija je sve samo ne država u kojoj se poštuje zakon, a drastičan primer je da ni predsednik države Aleksandar Vučić ne poštuje Ustav, kao ni Vlada koja vodi unutrašnju i spoljnu politiku.
Elem, sa satelitskog snimka kuće, bolje reći hacijende, novopostavljenog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, vidi se da je 400 kvadrata izgrađeno posle 2015. godine, a kasnije na volšeban način legalizavano. Ta 2015. godina je granična godina, gde je jasno naznačeno da više ne bi trebalo da bude bespravne gradnje. A eto, desilo se!?
Može im se, prevashodno onima koji su u službi te iste države i bliski njima. Da sve to bude mnogo gore pokazala su i istraživanja KRIK-a da je u Beogradu bespravno podignuto oko 300 zgrada sa 450.000 kvadrtanih metara stambenog i poslovnog peostora. Gubitak po državu, skromnih milijardu evra. Usput i Šapić je još 186 kvadrata bespravno legalizovao.
I toj priči nema kraja, a na priemer u Nemačkoj to je nezamislivo da se tako krši zakon. S druge strane zna se ko je nadležan da se bori protiv kriminala i korupcije, a bespravna gradnja je krivično delo. Pokazatelj Srbije, takva kakva je, da ni državna tužiteljka Zagorka Dolovac a ni ostali tužioci ni prstom nisi mrdnuli da se tome stane na kraj.
A sve je vrlo jednostavno! Postoji krivično delo, postoje dokazi, postoji zakon i kazne, i oni koji bi trebalo da ga sprovode. I da ni tu nije kraj ovoj farsi, ta ista Zagorka Dolovac, ako ne bude neke lustracije, imaće izrazito visoku penziju jer je primala platu za ono što nije zaradila, ono što joj je u opisu posla.
U manjim sredinama to nije baš tako drastično, jer se bespravna gradnja više vidi a izvršioci bolje poznaju. Primera radi u Šapcu je posle demokratskih promena 2000. godine obećavano da će se rešiti pitanje Izviđačkog doma u Velikom parku, gde je podiignuta zgrada veća od dozvoljene, kao i čitav kompleks dograđenih lokala na Gradskom stadionu.
Međutim, ništa od toga nije rešeno, Dom izviđača se polako urušava, doduše ograđen je pletenom žocom, dok Gradski stadion ostaje kakav je i bio, nedovršen.
A pitanje bespravne izgradnje trebalo bi kad-tad rešiti jer je u pitanju, po nekim grubim proračunima, oko 2,5 miliona objekata koji su van pravnih normi i ekonomskih transakcija u kome gube i vlasnici i neki budući korisnici. Primera radi u nelegalizovanoj zgradi na uglu Ulice popa Karana postoji mogućnost da stanari sa oko 250.000 dinara po stambenoj jedinici namire državu, a onda uđu u proceduru legalnosti i, na primer, dalje prodaje. No, tu se stalo jer u ovakvoj Srbiji niko nikome ne veruje, što je kamen oko vrata u dugom nizu godina.
D.Eraković