Kristijan Babić iz Banje Koviljače ostvario san:
Srednjoškolac iz Banje Koviljače, potpuno sam restaurirao je fiću. Ovaj mladić pre par godina kupio je starog i oronulog fiću, i želja mu je bila da ga tako restaurira, da on izgleda kao da je sada izašao iz fabrike i u tome je i uspeo.
Fića kao iz fabrike da je izašao. Svaki detalj, izgleda potpuno novo, a za takav rezultat, zaslužan je jedan srednjoškolac – Kristijan Babić.
„Vlasnik ga je vozio celih 35 godina, međutim, fića je stajao od 2010. niko ga nije vozio. Kupili su ga neki limari da ga preprave, međutim oni nisu stigli ili nisu hteli da ga urade. Od njih ga je meni kupio moj deda. Ovo je bila moja ideja, tata kad ga je video u kakvom je stanju, hteo je na otpad da ga baci, ali ja to nisam dao, hteo sam da ga prepravimo. Kad smo ga sredili, u garaži je bila gola školjka auta, sve sam ja to danima sam sastavljao, niko nije prišao jedan šraf da zavrne“, kaže Kristijan Babić, srednjoškolac iz Banje Koviljače.
Kristijan Babić je sa dedom kupio starog fiću, i polako, danima i mesecima radio je na njemu. Od motora, preko limarije, do enterijera, sve izgleda kao potpuno novo.
„Počeli smo da ga radimo sredinom juna, 2017. godine i završili smo ga pre desetak dana. Dakle bilo nam je potrebno četiri i po godine da ga završimo, da izgleda ovako kako izgleda sad. Fale mu samo retrovizori“, navodi Kristijan.
Iako još uvek nema vozačku dozvolu, Kristijanu je uživanje samo da gleda u auto. Kaže, čeka da poliži pa da svog ljubimca konačno provoza kroz grad.
„Imam dvojicu drugara koji vole ovaj auto kao i ja. Mi na primer nekad dođemo popodne u garažu, upalimo svetla, postavimo stolice oko auta i gledamo ga. Mi smo u stanju da se tri sata divimo njegovim linijama i oblinama. Ne znam kako to da vam objasnim, to je ljubav prema fići“, kaže ovaj srednjoškolac.
Iako ovaj crveni lepotan sada vredi hiljade evra, njegov vlasnik kaže da ne postoji novac za koji bi ga prodao.
„Ako meni neko ponudi velike pare za njega, na primer pet – šest hiljada evra. Ja ga neću prodati. e bih ga prodao ni za šta na svetu. Ne postoji novac kojim bi ja mogao da odredim koliko košta moj rad što sam ga sredio. To je veliki trud i ljubav uložen u njega. Rekao sam sebi, ostaviću ga da stoji u garaži, prekriven ceradom, ali ga prodati nikad neću“, objašnjava Kristijan.
Đ. Mijailović
