Rijaliti Srbija
Nakon izgubljenog rata (Prvi svetski rat) Nemačka se suočila sa više od decenije krize države i društva, nacionalisti i komunisti su se borili za vlast, birale su se i padale vlade a onda je kobne 1933. godine na još jednim, „demokratskim“ izborima pobedila desnica i za kancelara je izabran (predsednik mu je poverio mandat) slikar u neuspešnom pokušaju Adolf Hitler. Krupni nemački kapitalisti u strahu od nadolazećeg komunističkog bauka opredelili su se da podršku, u svakom smislu, daju, kako im se tada činilo, bezopasnom galamdžiji, Austrijancu sa „naočitim“ brčićima, misleći da će ga takvog lako držati pod kontrolom. Kakav zajeb! Smešni čovečuljak, hodajuća karikatura, ubrzo je pokazao ko je i šta je, zaveo je strahovladu, prvo pobio svoje dotašnje najbliže saradnike i partijske konkurente (Noć dugih noževa) pa onda prešao na komuniste i na sve ostale slobodomisleće ljude, u tajnosti pripremajući konačno rešenje za Jevreje, što je značilo njihovo brisanje sa lica zemlje, naoružavao je i zapošljavao narod koji je tih godina jedva preživljavao usled gladi i sramote zbog izgubljenog rata i svi znamo šta je posle bilo.
Godine 2012. na demokratskim izborima, igrom sudbine, najviše glasova na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji dobila je Srpska napredna stranka, verzija 2.0 Srpske radikalne stranke a predsednik Republike je postao nepismeni ali sa uredno kupljenom diplomom nekakve visokoškolske ustanove, Toma Grobar Nikolić nekadašnja desna ruka osuđenog ratnog zločinca dr Vojislava Šešelja a zapravo je pravu a kasnije i svu vlast preuzeo „mali od palube“ Aleksandar Vučić, prvo kao „prvi potpredsednik“ vlade na čijem je čelu bio prevrtljivi, mali-debeli socijalista, Ivica Koferče Dačić, da bismo 12 godina kasnije svedočili o diktaturi naprednjaka i njihovog Vođe Ace Srbina i potpunog urušavanja gotovo svih vrednosti koje građane i građanke jednog društva drže u zajednici i zovu je državom. Ovde nije ostalo ni D od države, to je postala prćija jednog narcisoidnog bolesnika koji laže, krade, otima, hapsi i prebija sve one koji neće da ćute o tome šta nam se dešava a dešava se da nam ginu nevini ljudi zbog bahatosti, pohlepe, korupcije i neznanja naprednog ološa koji je našao pa zašao i ponaša se kao da sutra ne postoji.
Ovih dana kada na ulicama srbijanskih gradova i sela vri od nezadovoljstva normalnih i hrabrih građana, ovdašnji Firer Aca izveo je i pustio u pogon svoje falange, replike nacističkih braonkošuljaša iz 30-ih godina prošlog veka u Nemačkoj, crnokapuljaše, batinaše, policiju naoružanu do zuba i svakorazne kretene da maltretiraju ljude koji se bune mirnim protestima i odavanjem počasti poginulim u Novom Sadu kada je napredno rekonstruisana nadstrešnica na železničkoj stanici pala i lišila života 15-oro ljudi među kojima su bila i deca.
Od tada (početkom novembra) Šef naprednjačke mafije se neprestano pojavljuje i laže kao pas na svim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pokušavajući da koliko-toliko sanira štetu, odgovornost i sramotu koje se ne mogu sakriti. Najnovija meta njegovih somnabulnih obraćanja su studenti koji su blokirali skoro sve fakultete (a srednjoškolci to isto rade, svakim danom u sve većem broju u svojim školama) tražeći pravdu, zatvorske kazne za odgovorne, prestanak represije i koji kažu da neće odustati od ispunjenja svojih zahteva.
Psihopata koji se lažno predstavlja kao predsednik svih građana Srbije, nervozan i ljut nudi im, ničim izazavan jer to niko nije tražio, povoljne uslove za kupovinu stanova, povećanje izdvajanja novca za Univerzitete i svašta nešto za šta nije nadležan. Studenti su mu poručili da se, što se njih tiče, on ništa ne pita i da nije adresa za njihove zahteve već odgovarajuće institucije države, u prvom redu tužilaštvo i sud. I još su mu ovi pametni mladi ljudi ukazali na Ustav Republike Srbije i njegove nadležnosti kao predsednika.
Ali, hej, pa taj isti Ustav Nepomenik krši više puta dnevno a za istinu i pravdu mu se fućka sve dok ima podršku podguznih muva iz svog okruženja, policiju-pretorijansku gardu, vojsku, tajne službe, pravosuđe, SPC na svojoj mračnoj strani i obožavanje onih neobaveštenih, priprostih i priglupih podanika koje je svojom besomučnom propagandom u najboljoj tradiciji jednog velemajstora iz te oblasti Gebelsa, hipnotisao i zaludeo.
Ali, svemu dođe kraj. I Adolf je onomad, na vrhuncu svoje moći, mislio da je za njega i njegovu nacističku bagru samo nebo granica a skončao je kao miš, u berlinskom bunkeru, sam, ostavljen od svih, poražen. Tako da, iako sada u Srbiji izgleda da se vreme kreće unazad i da nam predstoji Srećna Nova 1933. godina, ovaj naš veselnik broji poslednje dane na vlasti. To može potrajati, i verovatno i hoće, ali vreme je relativna kategorija.
Potplaćivao je, ucenjivao, pretio i pravio nas budalama godinama dok je njegova napredna banda besomučno krala, prodavala naša prirodna bogatstva, zagađivala vodu, vazduh i zemlju, otimala budućnost mladima i svim ostalim stanovnicima naše lepe a gotovo uništene domovine i na kraju dana ostala mu je samo gola sila.
Srećom, kao što znamo, batina ima dva kraja a to On izgleda zaboravlja. A mi ne bismo smeli ni da zaboravimo ni da oprostimo. Po njemu se ništa neće zvati. A po nama?
Piše: Dragan Karalazić