Praznik rada, Prvi maj 2021- e, nažalost, kao ni mnogo prethodnih godina, nije baš za slavlje. Uz robovski položaj radnika u fabrikama, poljoprivredu sa minimalnim subvencijama koja zavisi od vremenskih prilika, obrazovanje koje nam je iznedrilo ministre sa sumnjivim diplomama i plagiranim doktoratima, pravosuđe koje čeka mig sa vrha kako i kakvu presudu da donese, republičkog javnog tužioca koji se ne oglašava povodom ozbiljnih kršenja zakona, investitore koji grade samo ako su bliski vlasti – uz sve to i sve njih, sem naše dobre volje i tradicije da današnji dan proslavimo, drugog razloga nema. Naše gradske vlasti, za koje svi znamo kako su osvojili većinu, nisu prstom mrdnule da poboljšaju položaj radnika, sem onih koji su ih zadužili tokom predizborne kampanje, pa su ih pozapošljavali po javnim preduzećima, povećavajući na taj način namete za grad, jer je broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi na desetine veći, iako je sve funkcionisalo i bez viška zaposlenih.
Vlasti, lokalne i republičke, podsećamo vas da 1. maj nije dan za roštilj, to je dan za podsećanje na prava radnika koja ubrzano nestaju, i pad njihovog broja je direktno proporcionalan broju inostranih firmi koje se otvaraju kod nas.
Nisu Srbi, nisu Šapčani robovska snaga. Mi smo vredni, radni i kvalitetni ljudi. Postoji mnogo načina da se položaj zaposlenih poboljša, svi to znamo. Ali znamo i da se to neće desiti dok god na vlasti imamo preprodavce naših znanja i veština – sadašnju vlast.
Srećan ti Prvi maj, Srbijo!
Milan Petronijević
