Umre jedan Srbin, ne zna se od čega,
Ali Gospod primi u naselja njega,
I reče mu Gospod: „O ljubazni sine!
Dospeo si, evo, u rajske visine.
Evo ovde ima blaga svakojaka,
I učenih ljudi, i dobrih junaka.
Nek te, dakle, briga i tuga ne guši,
No slobodno išti što ti drago duši.“
A Srbin će njemu: „O Gospode jaki!
Ja bih željno isko novina ma kaki’,
U kojima piše šta li dole rade,
Kakve nove spletke pred izbore grade?“
Okrete se Gospod anđelima redom,
I zatrese tužno svojom glavom sedom:
„Podajte mu – reče – a šta drugo znamo?
Ta to jedan Srbin i razume samo.“
Vojislav Ilić
(pesma napisana 1890. godine)