Dragi moji,
rezultat Izbora u Mađarskoj, od pre neki dan, jasno pokazuje puteve i načine kojim se može srušiti okorela, srasla i stabilna vlast, koja traje više od deceniju i po… Dovoljna je opšta mobilizacija birača i regularnost postupka, ali i poverenje u lidera.
Da li se u Srbiji može desiti nešto slično? Kako to danas stoji, ni slučajno. Da li se to može desiti u nekoj bliskoj budućnosti? Može, mada sve zavisi samo od jedne stvari… Koje? Od izbora ličnosti koja će stati na čelo svih snaga koje su protiv vlasti…
Može li Srbija da nađe nekog svog „SRBINA“, koji će da stane na čelo opozicionih snaga, i odlučno zauzme stavove, koji su suprotni deklarativnim stavovima vlasti. Ko bi taj SRBIN, kao onaj MAĐAR, mogao da bude? Rektor Đokić to svakako nije, niti može ikada da bude.
Ovaj tzv.“studentski pokret“ ima potreban potencijal da, ukoliko se instituiše, registruje kao pokret ili grupa građana, i okupi oko sebe časne i stručne, politički pismene, ugledne, mlade i slobodne ljude, spremne da menjaju politički sistem, uspostave ili povrate državnost i nadležnosti institucija, ali i okrenu kurs zemlje za 360 stepeni, mogao bi da bude ta snaga… ali opet, samo ukoliko uspe da iznedri ili pronađe nekog pojedinca „SRBINA“, podobnog da sve to servira narodu i obezbedi njegovu podršku, potrebnim autoritetom i snagom ličnosti… Ima li Srbija danas takvog? Među opozicionim liderima nema, ne postoji takav, uz svo poštovanje koje neki od njih mogu da zasluže, dovoljno su ocrnjeni i očigledno je da narod u njima ne vidi čoveka od poverenja…
Dakle, kako su Izbori blizu, svejedno, bilo kao vanredni ili redovni, mora se učiniti nešto što će „studentski pokret“ i deo opozicije koji stoji uz njih, svesti na kandidata koji će moći da dobije Izbore u Srbiji, kao što ih je Mađar dobio u Mađarskoj… Vladajuća stranka je u velikom problemu, jer nema kandidata koji bi mogao da adekvatno zameni, mandatima istrošenog, neprikosnovenog vođu… Šansa naravno da postoji i mora se reagovati urgentno… Prvo institucionalizacija studenata, uspostavljanje nekog tela koje će tom organizacijom upravljati, a onda i izbor čelnog čoveka, koji će odmah izaći u javnost sa stavovima vezanim za ono što je najvažnije… Kuda će Srbija da krene? S kim hoće i sa kim neće… U kom smeru? Narod mora da zna šta se dešava u slučaju pobede na Izborima? Srbija i Srbi vape za promenama, za obračunom sa korupcijom, za odgovornošću, za primenom Ustava i Zakona, za ozbiljnom strategijom odnosa prema Evropskoj uniji, prema Rusiji, prema Kini, Americi…
Meni se jedno ime nameće po svemu kao idealno, a i trenutak je takav, karijera najboljeg na svetu se polako završava… A taj najbolji na svetu, mogao bi da bude naš favorit, naš „SRBIN“… pobednik.
Znam da bi se sve medijske fekalije upregle da unište našeg Srbina, ali zar to isto ne bi doživeli i recimo, da su živi, i da su među nama, i naši velikani: Rastko Nemanjić, Miloš Obilić, Karađorđe, pa i Miloš Veliki, Nikola Tesla, Milanković, Pupin, Andrić, Patrijarh Pavle… Put je težak i trnovit, ali kroz trnje se dolazi do zvezda…
Zato, urgentno, odmah, još juče…
Sve Vas volim i pozdravljam.
