Peti oktobar 20 godina kasnije
Tog petog oktobra 2000. srušen je autokratski režim Slobodana Miloševića i Srbija je na svoj način srušila svoj Berlinski zid, 11 godina posle Evrope. Tadašnja zajednička država SRJ bila je urušena na svim poljima, izbačena čak iz Ujedinjih nacija čiji je bila osnivač, plate od 200 nemačkih maraka posle svetskog rekorda hiperinflacije, spoljašnji dug premašio BDP, a narod je trpeo bedu i oskudicu praćen čestim isključenjima struje. To je bila i posledica besmislenih ratova na tlu SFRJ, sa više od sto hiljada ubijenih i nekoliko stotina hiljada proteranih građana. I na sve to usledilo je bombardovanje od NATO pakta. Pobedu je odnela široka koalicija prodemokratskih snaga, raznorodnih po svojim programima, ali su postignuti i značajni rezultati. Ponovo je SRJ primljena u Ujedinjene nacije, Vojislav Koštunica proglašen čovekom godine po njujoškom „Tajmu“, građanima su isplaćene zaostale zarade i penzije neke i po dve godine kašnjenja, pa čak je vraćena i štednja kod „Jezde“ i Dafine. U Pariskom i Londonskom klubu otpisani su značajni iznosi dugova, a BDP je rastao po nekoliko procenata. Međutim, ubistvom Zorana Đinđića, 12. marta 2003, Srbija je stala, mada je i prethodno bilo velikih sukoba na relaciji DS sa DSS. Nova Vlada Srbije formirana je naredne godine, ali bez DS, uz podršku SPS. Nakon ostavke Vojislava Koštunice od 2008. Vladu DS sa SPS, G-17 i još nekim manjinskim strankama vodi Mirko Cvetković, a na čelu države je Boris Tadić. Ali, tada je otpočela velika svetka kriza, čak je i Nemačka zabeležila izuzetan pad od šest odsto, najveći u njenoj istoriji. Olako shvaćena kod državnog rukovodstva ova kriza dovela je do brodoloma na izborima 2012. godine. Jedan od uzroka bilo je neekonomsko povećanje penzija što je dovelo gotovo do bankrota. Od tada vlast preuzima SNS, uz dobitni jezičak na političkoj vagi SPS, i jedna od značajnijih mera je fiskalna stabilnost. Doduše postignuta je uz veliko zaduživanje od nekoliko milijardi evra. Pri tome najvažnije predizborno obećanje- borba protiv korupcije i preispitivanje 24 velike privatizacije nije izvršeno. Štaviše, Srbija je postala carstvo korupcije i kriminala.
Nakon dve decenije, kao rezultanta ove vlasti, Srbija je proglašena za hibridni režim bez demokratskih vrednosti institucija. Izvršna vlast, zapravo Aleksandar Vučić koji je preuzeo ingerencije Vlade Srbije, ugušila je parlament i zakonodavnu vlast, a to je zadesilo i pravosuđe, kao treći činilac jedne države. Podsećanja radi u Ustavu je navedeno da spoljnju i unutrašnju poilitiku vodi Vlada Srbije, a na Ustavu i Miroslavljevom Jevanđelju se zakleo novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić. Uz sve to Srbija živi u totalnom medijskom mraku, gde se na prste mogu izbrojati profesionalni mediji. Sloboda govora, mišljenja i medija su temeljne demokratske vrednosti, i bez toga nema ni uređenog društva. Afere se množe bez razrešenja, a u pitanju su ogromne krađe, uzurpacija imovine i građanskih prava. Počev od „posla veka“- Beograda na vodi, prodaje PKB, beskrajno i preskupo uništavanje prestonice, Jovanjica, Telekom, “Krušik”, rušenje u Savamali… pa sve do krađe izbora. Država bez zakona i institucija i nije država, a pored ostalog uništeno je školstvo, zdravstvo, Vojska…Iako se u Ustavu navodi da je Srbija država sa vladavinom prava, toga ovde nema. Zbog toga i jedna od najvažnijih političkih odluka- evropske intgeracije su stale, i po svemu sudeći ove godine nijedno poglavlje sa Evropskom unijom neće bitiu otvoreno. Posle svega krug se zatvorio u nekom ponovnom čekanju, a demokratija je sve dalja.
D.Eraković